Gradnja stadiona na vodoizvorištu -predlog MGSI

НАРУЧИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Немањина 22-26, Београд

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА ЈАВНО УРБАНИСТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ
Булевар деспота Стефана 56, Београд

РУКОВОДИОЦИ ИЗРАДЕ ПЛАНА: Божидар Бојовић, дипл.просторни планер
Милан Цветковић, дипл.просторни планер

РАДНИ ТИМ:

мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. Предраг Крстић, дипл.инж.саоб.
Драган Михајловић, дипл.инж.грађ. Зоран Мишић, дипл.инж.маш.
Бојан Обрадовић, дипл.инж.ел. Војислав Милић, дипл.инж.грађ. Тања Поткоњак, дипл.физ.хем. Александра Везмар, дипл. географ
Ивица Торњански, дипл.инж.геологије Драган Арбутина, дипл.инж.информ.технол.

ДИРЕКТОР СЕКТОРА Милица Јоксић, дипл.инж.арх.
за стратешко планирање и развој:

ДИРЕКТОР СЕКТОРА Предраг Крстић, дипл.инж.сао.
за саобраћај:

ДИРЕКТОР СЕКТОРА Зоран Мишић, дипл.инж.маш.
за комуналну инфраструктуру:

ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР: Гордана Лучић, дипл.инж.арх.

ДИРЕКТОР: мр Весна Тахов, дипл.инж. геол.

САДРЖАЈ

I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 1
1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1
2. ОБУХВАТ ПЛАНА 1
3. ПЛАНСКЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ИЗ ПЛАНОВА ШИРЕ ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ 2
4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ 6
4.1. Постојећа планска документација 6
4.2. Постојећа намена простора 7
4.2.1 Пољопривредне површине 7
4.2.2 Постојећи објекти примарне пољопривредне производње 8
4.2.3 Постојеће водне површине 8
4.3. Постојећe саобраћајне површине 9
4.4. Постојеће површине за инфраструктурна објекте и комплексе 9
Водоводна мрежа и објекти 9
Канализациона мрежа и објекти 9
Електроенергетска мрежа и објекти 10
Телекомуникациона мрежа и објекти 10
Гасоводна мрежа и објекти 10
4.5. Геолошке карактеристике терена 11
4.6. Заштита природе 12
4.7. Стање животне средине 12
5. ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА 14
6. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА 14
7. ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА 14
7.1. Планирана намена простора 14
7.1.1. Површине јавне намене 14
Планирани комплекс Националног фудбалског стадиона 14
Планиране површине за пратеће садржаје 15
Планиране водне површине 15
Планиране саобраћајне површине са пратећом инфраструктурном мрежом 15
Водоводна мрежа и објекти 16
Канализациона мрежа и објекти 16
Водопривреда 17
Електроенергетска мрежа и објекти 17
Телекомуникациона мрежа и објекти 18
Гасоводна мрежа и објекти 18
7.3. Предлог основних урбанистичких параметара 19
8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА У ПОГЛЕДУ УНАПРЕЂЕЊА НАЧИНА КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА
……………………………………………………………………………………………………………………………………19
II ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 20
III ДОКУМЕНТАЦИЈА 20

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НАЦИОНАЛНОГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА
– Елаборат за рани јавни увид –

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона (у даљем тексту: Просторни план) приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС“, бр. 86/2018) коју је донела Влада Републике Србије, на основу Закључка, бр. 351-7235/2018 од 30.07.2018.године и бр. 351-1565/2019 од 14.02.2019.године, којимa се утврђује да је Пројекат изградње Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима на територији градске општине Сурчин пројекат од значаја за Републику Србију.

Циљ израде Просторног плана је дефинисање планског основа за реализацију Националног фудбалског стадиона као објекта од стратешког значаја за развој спорта и спортске инфраструктуре у Републици Србији.

Просторни план је припремљен у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – Одлука УС, 50/13 – Одлука УС, 98/13 – Одлука УС, 132/14, 145/14 и 83/18) и Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник Републике Србије“, бр. 64/15).

Одлуком о изради Просторног плана дефинисано је да се за потребе израде Просторног плана приступа изради Стратешке процене утицаја планских решења на животну средину (Одлука о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона на животну средину, “Сл. гласник РС”, бр. 74/18), у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину (“Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10).

У току израде Просторног плана биће обављена сарадња са свим надлежним институцијама и организацијама Републике Србије и Града Београда.

2. ОБУХВАТ ПЛАНА

У складу са Одлуком обухваћен је део територије градске општине Сурчин. Површина обухваћена Просторним планом износи око 430 ha.
Коначна граница утврдиће се у току израде и верификације Нацрта плана.

За израду елабората за рани јавни увид коришћене су следеће подлоге:
– дигитални орто-фото (ДОФ) у Гаус–Кригеровој пројекцији из 2013. године;
– дигитални катастарски план у DWG формату;
– катастарски план водова у DWG формату.

Предложена граница Просторног плана је приказана на свим графичким прилозима Елабората.

3. ПЛАНСКЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ИЗ ПЛАНОВА ШИРЕ ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ

Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (“Сл.
гласних РС” бр.88/10)

Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године утврђују се дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Визија просторног развоја Републике Србије
У погледу просторног развоја дугорочна визија Републике Србије је да буде: територијално утврђена и регионално уравнотежена, одрживог економског раста и конкурентна, социјално кохерентна и стабилна, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине, и функционално интегрисана у окружење.

Концепција просторног развоја Републике Србије
За просторни развој Републике Србије од значаја ће бити и карактеристичне целине и објекти апсолутног или релативног идентитета који се препознају, афирмишу или идентификују на регионалном, националном или међународном нивоу, као што су објекти социјалне инфраструктуре од националног значаја (здравство, високо школство, култура, спорт…).

У складу са законским одредбама и правима грађана у сектору социјалног развоја, јавне службе, односно услуге од јавног интереса класификују су у две групе: основне услуге које укључују предшколско, основно/обавезно образовање и основну здравствену заштиту и покривају социјална и културна права гарантована Уставом Републике Србије, услуге вишег ранга у које спадају: средње образовање, више и високо образовање, болничка и специализована здравствена заштита, одређени видови социјалне заштите осетљивих друштвених група, активности и услуге у области културе и спорта. Принципи на којима се организују јавне услуге су једнака приступачност за све грађане и разумни услови приступачности. За повећање просторне доступности и квалитета јавних услуга у Републици Србији од пресудног значаја је успостављање минималних стандарда квалитета услуга, разноврснија понуда услуга, рационалније коришћење и одржавање објеката, повезивање јавног и приватног сектора.

Основни циљ просторног развоја туризма у Републици Србији је просторно-еколошка подршка остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних, економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа, интереса тржишта и услова прекограничне и међународне сарадње.

Оперативни циљеви просторног развоја туризма у Републици Србији су између осталог и:
– стимулисање најзначајнијих функција социјалног туризма, посебно рекреације и спорта деце и омладине;
– усклађивање инфраструктуре, јавних служби, услуга, рекреације и спорта са истовременим потребама сталних становника и туриста.

Oбавезе и смернице за планску разраду
У изради просторних планова подручја посебне намене приоритет имају:
– Подручја у којима се спроводе, или су планиране активности од националног значаја, у складу са стратегијама развоја појединих области донетим од стране Републике

Србије (саобраћај и инфраструктура, туризам, водопривреда, рударство и енергетика и др.);
– Подручја за која није рађена одговарајућа планска документација, а на којима је потребно успоставити одговарајући режим заштите, или на којима је могуће изградити објекте за које локацијску дозволу и грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства.
Регионални просторни план административног подручја града Београда ( “Сл. лист
града Београда”бр.10/04, 57/09, 38/11 и 86/18)

Концепција просторног развоја града Београда ће се се између осталог заснивати и на:
– спортској инфраструктури и традицији које и данас представљају један од највиталнијих сегмената града Београда;
– туристичким потенцијалима које град Београд до данас није успео да валоризује на модеран, систематски и целовит начин како би искористио све своје потенцијале за развој туризма;

Туризам
Основни циљ је афирмација туризма који ће Београд учинити градом у који ће посетиоци желети да дођу и што дуже бораве у који ће желети да се врате, са пријатном атмосфером и бројним могућностима за одмор, рекреацију и забаву, окренутог сарадњи са свим видовима локалног, домаћег и међународног бизниса, како би се максимално искористили сви потенцијали, планови, идеје и иницијативе.
Кључни туристички производи за укључивање великог туристичког потенцијала Београда у светску туристичку индустрију су између осталог и:
– пословни туризам + MICE (скупови, мотивација, конференција, изложбе);
– догађаји – сајам, Арена, Сава центар, Стадиони, Ада, спортска инфраструктура, културна баштина, фестивали, концерти);
– спорт.
У кооперацији са ширим метрополитенским подручјем развијаће се и следећи видови туризма:
– Спортски туризам, иако веома развијен у Европи и свету, код нас је још увек у фази настајања и формирања. Спортски туризам се појављује у различитим облицима и то: такмичарски спортски туризам и спортско-рекреативни туризам (зимски и летњи). Београд се више пута доказао као добар организатор великих спортских манифестација.
– Културно-манифестациони туризам – Неопходно је организовање различитих локалних, регионалних, националних и међународних приредби на отвореном простору, али и у одговарајућим објектима.

У том смислу максимално ће се искористити постојеће културне и спортске активности, манифестације, које ће Београд јасно разликовати од других градова у окружењу и привући инвеститоре и туристе. С обзиром на постојање изграђене спортске супраструктуре, и искуство у организовању спортских манифестација један од главних сегмената развоја туризма у будућности требало би да буде развој и укључивање спортског туризма у свеукупну туристичку понуду, јер доноси велике користи подручју у коме се одржава становништву, инфраструктури и економији.

Спортско рекреативни објекти и комплекси
Развојни циљеви у области спорта и рекреације су:
– Масовније укључивање становништва у рекреативне активности;
– развој и унапређење физичког вежбања деце у предшколским установама и јачање школског и универзитетског спорта;

– стварање услова за бављење врхунским спортом и подршка организацији великих међународних спортских манифестација;
– системско планирање изградње и одржавања спортских објеката;
– унапређење услова за масовније учешће особа са инвалидитетом у спортским активностима.
Спортски објекти у урбаном ткиву се могу сврстати у три категорије:
– Рекреативни спортски објекти су намењени за индивидуалну или организовану рекреацију становништва.
– Такмичарски спортски објекти су намењени за тренинге такмичења спортиста и спортских екипа на националном и међународном нивоу. Такмичарски спортски објекти се планирају у складу са националним и међународним прописима у области спорта за који су намењени. С тим у вези, због своје комплексности такмичарски објекти представљају специјализоване спортске комплексе који обухватају велике површине и могу садржати сложене грађевинске објекте са уређеним просторима за публику (стадиони, спортске хале…), као и уређене просторе за публику и стационирање возила.
– Школски спортски објекти се налазе у оквиру школских и универзитетских комплекса и намењени су за физичко образовање деце и омладине. У школске објекте се могу сврстати и спортски кампуси са објектима у функцији спортског обучавања и образовања.

Концепција плана у области спорта и рекреације заснована је на стратешком опредељењу да се првенствено сачувају и ревитализују постојећи спортски објекти, а затим да се плански граде нови објекти у функцији рекреативног, врхунског и школског спорта.
Оријентација Београда као центра за врхунски спорт и организатора великих националних и међународних такмичења подразумева очување, реконструкцију и модернизацију постојећих такмичарских објеката, али и реализацију нових садржаја по систему “Олимпијског града”. У складу са потребама спортских савеза и спортских организација предвиђена је реализација такмичарских и тренажних спортских објеката који недостају у спортској понуди (атлетски комплекс, тениски центар, одбојкашки центар, дворана за борилачке спортове, аутодром…).
Нове такмичарске и тренажне спортске објекте планирати на предвиђеним спортским површинама, које морају бити инфраструктурно опремљене и саобраћајно повезане са осталим спортским и смештајним капацитетима. Посебну улогу у развоју врхунског спорта треба да има уже градско језгро Београда као и општински центри Обреновац, Лазаревац, Младеновац и Сурчин.

Слика 1 – Извод из граф. прилога “Основна намена земљишта”.

Просторни плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница
Београд – Ниш (“Сл. гласних РС” бр. 69/03 и 121/14)

Просторним планом утврђују се основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја инфраструктурног коридора, на деловима територија града Београда, Смедерева, Јагодине и Ниша и општинама Смедеревска Паланка, Велика Плана, Лапово, Баточина, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Ражањ и Алексинац.

Изградња, уређење и опремање Инфраструктурног коридора, допринеће у првом реду бржем развоју регионалних и предеоних целина које се непосредније везују за овај коридор, односно саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Србије. Истог значаја је очекивани допринос привредном развоју и интеграцији регионалних и предеоних целина које нису у непосредном окружењу Инфраструктурног коридора.

На подручју Просторног плана потребно је остварити међусобне везе свих постојећих и планираних инфраструктурних система с циљем обезбеђења добре приступачности, довољног броја железничких станица или стајалишта, бољег енергетског снабдевања подручја и др.

У пододељку 6.1 План веза аутопута Е-75 дефинисано је да ће се везе аутопута Е-75 са окружењем остваривати путем петљи и денивелисаних раскрсница, применом следећих критеријума:
1. Обезбеђење веза са аутопутем на местима укрштања са државним путевима I реда и саобраћајно најфреквентнијим државним путевима II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца;
2. Обезбеђење везе са аутопутем ка градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских саобраћајница;
3. Обезбеђење везе са аутопутем за поједина подручја (планирана за развој туризма од међународног и националног значаја) и значајне просторно-развојне структуре (индустрија, робно-транспортни центри и др.).

Денивелисаним укрштањима се обезбеђује квалитетно повезивање и проходност локалне саобраћајне мреже на подручју Просторног плана, путем прелаза изнад или испод аутопута Е-75.

Размештај постојећих денивелисаних укрштања, као и предлог планираних денивелисаних укрштања утврдиће се кроз примену Просторног плана у складу са поштовањем следећих критеријума:
1. Задржавањем постојећих траса свих јавних општинских путева и њиховог денивелисаног укрштања са аутопутем;
2. Обезбеђењем денивелисаног укрштања за све некатегорисане општинске путеве (атарске путеве – пољски, шумски) с тим да место укрштања може бити померено са трасе атарског пута на дистанци максималне дужине 500m, у ком случаји се обезбеђује изградња деонице некатегорисаног општинског пута дуж ограде од аутопута до погодног места за укрштање;
3. Обезбеђењем, уколико је то потребно, бар једног денивелисаног укрштања за подручје једне катастарске општине чију територију пресеца аутопут;
4. Размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са аутопутем обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која је већа од 2 km а мања од 4 km;
5. На отвореном простору, по правилу, предност ће имати надвожњаци, а у насељима подвожњаци, док ће остали надземни водови (водоприврени, енергетски и др.) бити проведени испод трасе, у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјекат, у чијој је надлежности надземни вод;

6. Димензионисање надвожњака или подвожњака омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације) за двосмерни саобраћај, уз минималну висину подвожњака 4.5 m и ширину 6 m;
7. Пропусти – мостови (за премошћавање водотокова, сувих долина и депресија) предвидеће се као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи;
8. Инсталације и водови, који су положени уз аутопут и пругу, сместиће се ван ограђеног путног или пружног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

Остали развојни документи

Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период 2014-2018. године (“Сл.
гласних РС” бр.1/15)

Приоритети стратегије
Стратегија ће своје деловање посебно усмерити на следеће приоритете:
– Развој спорта, деце и омладине, укључујући и школски спорт;
– Повећање обухвата бављења грађана спортом кроз развој и унапређење спортске рекреације;
– Развој и унапређење врхунског спорта;
– Развој и унапређење спортске инфраструктуре

Развој и унапређење спортске инфраструктуре
Циљ Републике Србије је да се развије и унапреди спортска инфраструктура у Републици Србији. У свим досадашњима анализама потрврђено је да је спортска инфраструктура у значајној мери девастирана и изражена је потреба да се значана пажња усмери ка реконструкцији постојећих спортских капацитета, али и да се изграде нови мултифункционални спортски објекти и национални тренинг центри.

Стратегија има за циљ да се кроз њену примену развије и унапреди спортска инфраструктура у Републици Србији. Применом стратегије у области спортске инфраструктуре циљ је да се:
– Успостави свеобухватна база података, односно евидентира постојеће стање спортске инфраструктуре, унапреди систем матичне евиденције спортских објеката, категоришу спортски објекти и утврде спортски објекти од националног значаја;
– Утврде потребе у погледу броја и структуре спортских објеката и унапреди регулатива у области планирања и пројектовања са аспекта спортске инфраструктуре;
– Изграде национални тренинг центри;
– Реконструишу постојећи и изграде нови спортски објекти од значаја за Републику Србију и јединице локалне самоуправе;
– Приоритетно заврше започети спортски објекти;
– Унапреди систем матичних евиденција спортских објеката.

4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

4.1. Постојећа планска документација

Урбанистички планови и делови планова обухваћени границом Плана:

– Генерални урбанистички план Веограда (“Службени лист града Београда” бр. 11/16);
– Генерални план са елементима регулационог плана за изградњу мреже објеката за снабдевање водом насеља; Јаково, Бољевци, Прогар, Бечмен, Петровчић и Добановци (“Службени лист града Београда” бр. 22/01);
– Регулациони план деонице аутопута Е75 и Е70 Добановци – Бубањ поток ( “Службени лист града Београда” бр. 13/99);

– План детаљне регулације за Војвођанску и Сурчинску од саобраћајнице Т6 до аутопутске обилазнице, градске општине Сурчин и Нови Београд – II фаза ( “Службени лист града Београда” бр. 18/15);
– План детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ 05 до подручја ПППН “Београд на води” са прикључком до БИП-а, градске општине Сурчин, Нови Београд, Чукарица и Савски венац ( “Службени лист града Београда” бр. 116/16).

Остала урбанистичка документација од утицаја на предметни простор:

– Одлукa о изради Планa детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд и Сурчин (”Службени лист града Београда” бр.77/16).
– Одлукa о изради Планa детаљне регулације за ТС 110/35kV “Београд 44”(Сурчин) и надземног вода 110 kV за повезивање планиране ТС на постојећи надземни вод 110 kV (бр. 104/2) и реконструкцију постјећих надземних водова, градске општине Сурчин и Нови Београд (”Службени лист града Београда” бр.88/18).

4.2. Постојећа намена простора

У постојећем стању издвајају се:
– Пољопривреднe површине;
– Објекти примарне пољопривредне производње;
– Саобраћајне површине;
– Водне површине

Постојећа намена простора приказана је на графичком прилогу бр. 2: „Постојећа намена простора“ Р 1: 5000.

4.2.1 Пољопривредне површине

На предметном подручју доминантно су заступљене интензивно обрађиване пољопривредне површине. Пољопривредно земљиште је друге, треће, четврте и пете катастарске класе, од којих је свако од њих средње тешког састава, тешког састава или земљиште у процесу заслањивања и лесивирања.
Пољопривредне површине испресецане су мелиорационим каналима који припадају сливу канала Галовица. Дуж канала, обострано се пружају појасеви вегетације коју чине групе дрвећа или комплексни, структурно богати угари.

Слика 2 – Постојећe пољопривредне површине.

Преко пољопривредних површина прелазе постојећи далеководи 220 kV.

Слика 3 – Постојећи далеководи 220 kV.

4.2.2 Постојећи објекти примарне пољопривредне производње

У оквиру планског подручја налази се комплекс са постојећим објектима за примарну пољопривредну производњу (живинарска фарма, ергела коња), пратећим објектима за смештај пољопривредних производа и механизације (силоси, гараже, надстрешнице….) и стамбеним објектима, спратности П+1+Пк, у оквиру пољопривредног домаћинства.

Слика 4 – Постојећи објекти примарне пољопривредне производње

4.2.3 Постојеће водне површине

У оквиру планског подручја налази се постојећи регулисан канал Галовица у функцији наводњавања постојећих пољопривредних површина.

Слика 5 – Постојећи канал Галовица

4.3. Постојећe саобраћајне површине

У оквуру границе Просторног плана, у постојећем стању, налазе се следеће саобраћајнице:
– Улица Трг Зорана Ђинђића
– део Државног пута IA реда А1 , Е75, Обилазница Београда.

Улица Трг Зорана Ђинђића је у постојећем стању у рангу улице II реда на делу од улице Војвођанске до канала Галовица, а даље ка југу, ка реци Сави улица нижег ранга и локалног каратера, са основном функциојом опслуге пољопривредних површина и објеката у функцији пољопривреде. У оквиру границе Просторног плана ова улица се налази у дужини од око 3,6 km, и на делу од центра Сурчина до канала Галовица има коловоз за двосмерни саобраћај, обострано зеленило и тротоаре. Регулација ове саобраћајнице на поменутом делу је променљива и креће се и до 50 метара у зони центра Сурчина. На делу од канала Галовица ка насипу и реци Сави пролази у постојећем стању кроз пољопривредне површине и садржи само коловоз оквирне регулације од 6 метара којим се одвија двосмерни моторни саобраћај.

Државни пут IA реда А1, Е75, Обилазница Београда на делу између петље Сурчин југ и петље Остружница (према Референтном систему ЈП Путеви Србије) се једним својим делом налази у оквиру границе предметног плана и то у дужини од око 1075 метара. Ова саобраћајница је реализована на основу Регулационог плана деонице аутопута Е 75 и Е70 Добановци – Бубањ поток („Сл. лист града Београда“бр.13/99)

Велики део предметног простора није директно опслужен линијама подсистема ЈГПП-а. Само део подручја који се налази у обухвату овог плана и припада централном делу Сурчина опслужен је аутобуским подсистемом јавног градског превоза путника.

Паркирање возила корисника садржаја у оквиру простора који је у обухавту плана обавља се на парцелама на којима су изграђени објекти, или на јавним паркинг површинама које су реализоване у оквиру постојеће регулације саобраћајнице Трг Зорана Ђинђића у централној зони Сурчина.

4.4. Постојеће површине за инфраструктурна објекте и комплексе

Водоводна мрежа и објекти

Подручје плана налази се у широј зони санитарне заштите Београдског водоизворишта (зона
III) и дефинисана је:
– Решењем о одређивању зона санитарне заштите на административној територији гарада београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља Републике Србије, бр. 530-01-4812014-10 од 01.08.2014.).
– Правилником о начину одређивања и одржавању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (”Службени гласник РС”, бр. 92/08).

По свом висинском положају територија обухваћена планом налази се у првој зони снабдевања водом.

У оквиру границе Просторног плана нема инсталација градског водоводног система. Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø400mm и Ø350mm у Новом Београду и Ø700mm у Војвођанској улици у Сурчину.

Канализациона мрежа и објекти
Према Генералном урбанистичком плану Београда канализација припада Батајничком систему београдске канализације који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосфеских и употребљених вода.

У оквиру границе Просторног плана нема изграђене канализације градског система.

Најближа канализација је планирана у Војвођанској улици и то Ø500mm за употребљене воде. Предметна канализација и систем канализације до крајњег одредишта ППОВ”Батајница” није планиран за количине које ће се појавити на предметној локацији.

Електроенергетска мрежа и објекти

У оквиру границе Просторног плана изграђени су следећи електроенергетски (ее) објекти:
• двосистемски (два вода на истим стубовима) надземни вод 220 kV, брoj 294АБ, који повезује трансформаторску станицу (ТС) 220/110/35 kV „Београд 5“ са ТС 400/220 kV
„Обреновац A“,
• надземни вод 220 kV, брoj 250, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5“ са ТС 400/220 kV „Обреновац A“,
• надземни вод 220 kV, брoj 228, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5“ са ТС 400/220 kV „Обреновац A“,
• шест (6) ТС 10/0,4 kV. Једна ТС изграђена је као слободностојећи објекат дуж саобраћајнице Е-75 (А1), за потребе јавног осветљења (ЈО), друга ТС је изграђена у оквиру објекта који се налази у комплексу објеката који су у функцији пољопривреде, преостале ТС изграђене су у северном делу Плана, у насељу Сурчин (једна ТС изграђена је као стубна ТС а преостале као слободностојећи објекат);
• водови 10 kV за напајање ТС 10/0,4 kV.
• водови 1 kV за напајање објеката и јавног осветљења (ЈО).
Мрежа поменутих ее водова 10 kV и 1 kV изграђена је надземно и подземно пратећи коридор постојећих саобраћајних површина: Улица Војвођанска, Улица трг Зорана Ђинђића, Улица Железничка и Обилазница Београда Е-75 (А1).

Постојеће саобраћајне површине делимично су опремљене инсталацијама ЈО.
Напајање предметног подручја електричном енергијом оријентисано је на ТС ТС 35/10 kV:
„Сурчин“ и „Галовица“.

Телекомуникациона мрежа и објекти

У оквиру границе Просторног плана изграђени су следећи телекомуникациони (тк) објекти:
• оптички тк каблови, за повезивање тк опреме на транспортну мрежу Београда. Оптички тк каблови изграђени су подземно у тк канализацији, дуж Улице Војвођанска;
• бакарни тк каблови, за повезивање корисника на дистрибутивну тк мрежу.
Приступна тк мрежа изведена је кабловима постављеним у тк канализацију, слободно у земљу и надземно, пратећи коридор постојећих саобраћајних површина: Улица Војвођанска и Улица Железничка, а претплатници су преко унутрашњих и спољашњих извода повезани са дистрибутивном тк мрежом.
Предметно подручје, обухваћено границом Просторног плана, припада кабловском подручју аутоматске телефонске централе (АТЦ) „Сурчин“.

Гасоводна мрежа и објекти

На предметном подручју изведени су и у фази експлоатације су следећи гасоводи:

1. Разводни (транспортни) челични гасовод РГ 05-02 притиска р=16÷50 бар и пречника
323,9мм и
2. Полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска р=1÷4 бар и пречника ДН63 мм.

4.5. Геолошке карактеристике терена

Планско подручје у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве, тзв. новобеоградском алувијалном платоу. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69-74mnv, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2-3°. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Геолошку основу терена изграђују терцијарне панонске глиновито-лапоровите и глиновито- песковите наслаге плиоцена. Преко њих наталожени су седименти квартара. Истражним радовима раздвојени су холоцени седименти савременог алувијона и алувијално-барски седименти плеистоцена. Површину терена највећим делом чини хумузирани слој глиновите прашине. У урбанизованим деловима терена (насеља и саобраћајнице) на површини је заступљен насип променљиве дебљине, а до 1m.

Алувијални глиновито-прашинасти и песковито-глиновити наноси карактеришу се релативним хидроизолаторским својствима, док се пескови, који се налазе у њиховој подини карактеришу изразитом интергрануларном порозношћу са својствима хидрогеолошког спроводника – резервоара. Алувијално-барске квартарне наслаге, песковито-шљунковитог састава имају функцију изразитог хидрогеолошког колектора. У њима је акумулирана знатна количина слободних изданских вода. Прихрањивање ове издани врши се делом водама из корита реке Саве, а делом инфилтрацијом атмосферских талога. Подину овог водоносног слоја делом чине миоцени лапоровити и лапоровито-глиновити седименти, као и алувијално-барски глиновито-песковити седименти са функцијом релативних хидрогеолошких изолатора. Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8-3,0m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5mnv. Устаљен је у фацији поводња у прашинастој глини или у прашинасто- глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1-3m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Према инжењерскогеолошкој рејонизацији дефинисаној за потребе ПГР-а Београда истражни простор припада Региону Б који обухвата алувијалне равни Саве и Дунава, односно инжењерскогеолошким рејонима IIБ2 и IIIБ3 као и Региону Ц који обухвата Земунску лесну зараван, односно инжењерскогеолошком рејону IIЦ3.

РЕЈОН IIБ2 – условно повољан терен. Инжењерскогеолошка својства ових терена условљавају извесна ограничења при урбанизацији простора. Овај рејон обухвата природне делове алувијалних равни изнад коте 72мнв. Коришћење ових терена при урбанизацији захтева потпуније дефинисање својстава терена у зони самог објекта у зависности од типа објекта и режима градње.

РЕЈОН IIС3 – условно повољан терен. Овим рејоном су обухваћени делови лесне заравни од коте 72.0 до коте 77.5мнв, са нивоом подземне воде на дубини од 2-3 м. Коришћење ових терена при урбанизацији изискује већа улагања за њихову припрему. Неопходна је хидротехничка мелиорација и избор адекватног типа фундирања у зависности од типа објекта. Овим рејоном обухваћен је заравњени део терена који представља ерозиону терасу а налази се између ножице лесног одсека и алувијалне равни Саве.

РЕЈОН IIIБ3 – неповољан терен. Инжењерскогеолошке карактеристике ових терена у природним условима су ограничавајући фактор. Овај рејон обухвата делове алувијалних равни испод коте 72 мнв, мртваје, баре и стараче. За коришћење оваквих терена у урбане сврхе морају се извршити припреме ширег простора које обухватају сложене хидротехничке

мелиорације и регулисање терена до коте дејства високих вода (насипањем, израдом дренажног система).

У даљој фази планирања неопходно је извршити детаљна геолошка истраживања терена у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима (”Службени гласник РС” бр. 101/15).

4.6. Заштита природе

Заштита природе заснива се на очувању природних добара и природних вредности које се исказују биолошком, геолошком и предеоном разноврсношћу. Очување, заштита и одрживо коришћење природних вредности и природних добара спроводи се у складу са Законом о заштити природе („Сл. гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/10 и 14/16), Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11 и 14/16), Уредбом о еколошкој мрежи („Сл. гласник РС“, бр. 102/10) и др.
Планско подручје припада „Биому јужноевропских листопадних шума водоплавног и низијског типа“. Овај биом карактеришу заједнице лужњака и жутиловке (Genisto- Quercetum roboris s.lat), шума лужњака и граба (Carpino-Quercetum robori) и шума топола и врба (Salici Populetum s.lat). Геолошка подлога је претежно од флувијалног наноса. Клима је изражено континентална са великим дневним и годишњим амплитудама.
Планско подручје припада типу предела „Алувијална зараван јужног Срема“. Кључне карактеристике овог типа предела јесте благо заталасан терен, надморске висине између 74
– 77 m, са плитким увалама у зони старих корита, бара и мртваја, који је под сталним осцилацијама високог нивоа подземних вода, где при већим водостајима вода избија на површину терена. Педолошки слој изузев алувијалних наноса, представљен је ритским црницама и черноземом. Доминирају средња до велика праволинијска поља и њиве са малим учешћем живица. Терен је највећим делом испресецан и мелиоративно регулисан каналима које прате живице и појединачно дрвеће.
Картирањем биотопа Београда, у границама Просторног плана, евидентиране су, доминантно Интензивно обрађиване отворене њиве, повртњаци (711), испресецане Мелиорационим каналима (514) дуж којих се обострано пружа Појединачно дрвеће/група дрвећа (831) или Комплексни, структурно богати угари са мозаичним распоредом вегетације различитих стадијума сукцесије (316). Водени токови и вегетација дуж истих оцењени су, са аспекта очувања биодиверзитета, као потенцијално вредни биотопи, екстензивно коришћени са богатом структуром.
У границама Просторног плана нема заштићених подручја. Карактеристике дефинисаног типа предела и биотопи процењени као вредни, представљају природне вредности. У циљу очувања биодиверзитета, планским решењем биће очуване водене површине и водени токови, као вегетација дуж водених токова, као важни елементи еколошке мреже на локалном нивоу.
Очување, заштита, уређење и унапређење природног наслеђа, представља реализацију визије просторног развоја Републике Србије и развоја града Београда у циљу уздизања на ниво високог ранга међу метрополитенским градовима и престоницама Европе. Очување и одрживо коришћење биодиверзитет југоисточног Срема, јесте основ на коме треба да се заснива просторни развој Београда, конкретно будуће планско решење.

4.7. Стање животне средине

На планском подручју и у непосредној околини не обавља се мониторинг квалитета ваздуха, земљишта и нивоа комуналне буке, осим праћења квалитета вода постојећег канала Галовица, који се делом налази у оквиру границе Просторног плана.

Квалитет ваздуха се описује на основу вредности одрећених параметара основних (чађ, сумпордиоксид, азотдиоксид, ПМ10 честице, озон, угљенмоноксид, бензен) и специфичних (угљенмоноксид, азотови оксиди, олово, лако испарљива органска једињења сумпордиоксид итд) загађујућих материја.

На планском подручју квалитет ваздуха и његова евентуална загађења могу да воде порекло од покретних извора, односно саобраћаја и стационарних извора тј. интензивне пољопривредне производње.

Канал Галовица, један од канала југоисточног Срема, налази се у програму контроле површинских вода на територији Београда, коју врши Градски завод за јавно здравље.

У периоду 2012-2015.године, ни један од 42 испитана узорка није одговарао II класи квалитета површинских вода. Поређењем резултата из 2011. године, када је предвиђеној класи одговарало 2 (10%) узорка, са збирним резултатима за период од 2012. До 2015. године могло би се рећи да је дошло до погоршања квалитета али веома битно напоменути да се од 2012. године примењује нова регулатива која је довела до пооштравања норми што је један од разлога за лошије резултате. У 35 (83,33%) узорака су одступали поједини физичко-хемијски и микробиолошки параметри. Поједини физичко-хемијски параметри су одступали од предвиђене класе у 7 (16,67%) узорака док узорака код којих одступају само микробиолошки параметри није било.

Испитивања земљишта на градском подручју, у периоду 2012-2015.година, су показала да су се најчешћа одступања у погледу прекорачења прописаних концентрација испитиваних параметара односила на повећан садржај никла у земљишту.

Налаз повећаног садржаја органских параметара: индекса угљоводоника (C10-C40), разградних продуката DDT-a, PAU i PCB-a није толико значајан у погледу регистрованих концентрација и локација, али указује да њихово присутво у земљишту захтева даље праћење, имајући у виду дугачак период полураспада и друге значајне екотоксиколошке карактеристике (могуће укључивање у ланац исхране, штетене утицаје на здравље и др). Најближе мерно место за праћење нивоа буке је у Војвођанској улици „СО Сурчин“ које се налази у зони градског центра (граничне вредности за дан 65 dB(A), ноћ 55 dB(A)).

Претпоставља се да је ниво комуналне буке, на простору који се налази у границама предметног плана, и који је оријентисан према саобраћајници, обилазници приближан или виши од граничних вредности, док је у осталом делу плана ниво нижи с обзиром на слабу активност предметног подруча.

Kao мера заштите од нејонизујућег зрачења, за потребе планирања и реализације планских решења прописана су заштитна растојања дата у следећој табели:
Табела 1: Заштитна одстојања од надземних електроенергетских водова

Називни напон далековода (kV) <20 35 110 220 400
Ширина заштитне зоне – растојање од
централне линије далековода, лево и десно по (m)
10
15
25
30
30

Унутар наведене заштитне зоне није дозвољено планирање и изградња објеката за дужи боравак људи.

За предметни план донета је Одлука о изради стратешке процене утицаја ППППН Национаног фудбалског стадиона на животну средину (“Сл. гласник Републике Србије”, бр.74/2018) у оквиру које ће бити процењени утицаји планских садржаја и решења на чиниоце животне

средине и у складу са тим дате мере и услови заштите животне средине као саставни и обавезујући део плана.

5. ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА

Основна ограничења изградње и уређења планског подручја на која ће се посебна пажња обратити у току израде Нацрта плана у складу са условима надлежних институција су:

– Шира зона заштите изворишта подземних вода;
– Неадекватан саобраћајни приступ;
– Неопремљеност простора мрежом комуналне инфраструктуре;
– Постојећи мелирациони канали у оквиру пољопривредног земљишта;
– Инфраструктурни водови са заштитним зонама (постојећи далеководи 220 kV, постојећи и планирани гасовод);
– Инжењерскогеолошке карактеристике терена (висок ниво подземних вода, неповољни терени за изградњу).

6. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА

Основни циљ израде Просторног плана је реализација Националног фудбалског стадиона као мултифунционалног објекта намењеног за међународна такмичења највишег значаја.

Посебни циљеви су:
– Стварање планског основа за утврђивање јавног интереса и изградњу комплекса Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима;
– Саобраћајно и инфраструктурно опремање подручја;
– Утврђивање правила уређења и грађења у складу планираним капацитетима изградње, уз очување и унапређење стања животне средине.

7. ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА

7.1. Планирана намена простора Предложене планиране намене површина су: Површине јавне намене:
 Комплекс Националног фудбалског стадиона
 Површине за пратеће садржаје
 Саобраћајне површине
 Водне површине

Предложене намене површина су приказане на графичком прилогу бр. 3: „Предлог посебне намене простора“ Р 1 : 5000.

7.1.1. Површине јавне намене

Планирани комплекс Националног фудбалског стадиона

За реализацију Националног фудбалског стадиона планиран је комплекс површине око 35ha.

Планирани Национални фудбалски стадион је капацитета око 60.000 гледалаца и намењен је за међународне утакмице највишег значаја.

Планирани Национални фудбалски стадион мора испуњавати техничке услове за четврту или пету категорију стадиона, које прописује Унија европских фудбалска асоцијација (УЕФА).

Планирани Национални фудбалски стадион је мултифункционалног карактера. У оквиру планираног објекта могућа је реализација пратећих комерцијалних садржаја (пословање, трговина, угоститељство…) у функцији спортске намене. Капацитети изградње Националног фудбалског стадиона биће дефинисани у фази Нацрта плана, на основу просторно – програмског решења, студије оправданости, и у сарадњи са Фудбалским савезом Србије и надлежним институцијама.

У оквиру планираног комплекса стадиона поред објекта Националног фудбалског стадиона планирана је и реализација уређених слободних површине и паркинг површине за путничка возила и аутобусе.

Планиране површине за пратеће садржаје

Површине за пратеће садржаје су планиране за реализацију спортских објеката и површина, јавних служби и комерцијалних садржаја у функцији Националног фудбалског стадиона.

У фази Нацрта плана, на основу просторно – програмског решења и студије оправданости, биће стратешки разрађени планирани пратећи садржаји и дате смернице за даљу планску разраду.

Планиране водне површине

Постојећи канал Галовица се задржава у постојећој регулацији.

Планиране саобраћајне површине са пратећом инфраструктурном мрежом

У оквиру границе Просторног плана, планирана је реконструкција и проширење улице Трг Зорана Ђинђића, изградња нове примарне саобраћајне мреже као и реализација новог денивелисаног укрштаја са Државним путем IA реда А1, Е75, Обилазница Београда. За све саобраћајнице планиране Просторним планом, планирана је регулација која даје могућност реализације минимално две саобраћајне траке по смеру и других елемената попречног профила, са сврхом високог нивоа услуге за све учеснике у саобраћају и кориснике садржаја који се опслужују.

Кроз предметно подручје, северно од простора планираног за изградњу Нациоанлног стадиона, планирана је траса саобраћајнице Нова Виноградска. Ова саобраћајница плански се сагледава Планом детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд и Сурчин – II фаза. План је у поступку израде на основу Одлуке о изради Планa детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд и Сурчин (”Службени лист града Београда” бр.77/16). Наведеним планом је планиран денивелисан укрштај типа „пола детелине“ саобраћајнице Нова Виноградска и улице Трг Зорана Ђинђића, чиме ће се отворити могућност за бољу доступност планираних садржаја у оквиру границе Просторног плана.

Сходно атракцији планираних садржаја у непосредној околини стадиона као и посебним захтевима које у погледу доступности имају стадиони као велики спортски објекти, планиран је, поред петље „Сурчин југ“ која је планирана на укрштају Нове Виноградске, односно аутопута Е763 и Државног пута IA реда А1, Е75, Обилазница Београда, још један денивелисани укршај „типа труба“ примарне саобраћајнице планиране Просторним планом, и Државног пута IA реда А1, Е75, Обилазница Београда. Нова планирана денивелисана раскрсница је у складу са критеријумима дефинисаним Просторним планом подручја

инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд – Ниш (“Сл. гласних РС” бр. 69/03 и 121/14) планирана јужно од петље „Сурчин југ“ на растојању од 2,5 кm.

ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ
Развој јавног градског превоза путника овог простора планираће се у складу са развојним плановима Секретаријата за јавни превоз града Београда, а поред конвенционалних видова јавног превоза, планирано је да доминантну улогу у опслузи има железнички подсистем. У складу са наведеним, за потребе опслуге садржаја у оквиру границе предметног плана, планиран је продужетак линије 4 БГ воза која је према решењима из Мастер плана развоја саобраћаја из 2017. године и Изменама и допунама Регионалног просторног плана административног подручја града Београда (“Сл лист града Београда”, бр.86/18) иде од Железничке станице Нови Београд и продужава од Аеродрома Никола Тесла преко Сурчина и Сурчинског поља до зоне Националног стадиона. Планирано је да непосредно у зони Националног стадиона ова линија БГ воза има железничко стајалиште.

ПАРКИРАЊЕ
За планиране садржаје потребно је обезбедити потребан број паркинг места у складу са важећим нормативима међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА), као и посебним захтевима који проистичу из специфичности објеката и садржаја планираних Просторним планом. За стадион капацитета око 60.000 гледалаца, потребно је обезбедити
10.00 паркинг места за путничка возила и 500 паркинг места за аутобусе.

Водоводна мрежа и објекти
У оквиру планиране градске магистралне саобраћајнице Нови Београд-Сурчин, обострано су планирани цевоводи Ø150mm и то од раскрснице улица Војвођанске и Др Ивана Рибара до продужетка Улице Јурија Гагарина, као и у продужетку Улице Јурија Гагарина.

С обзиром на важност објекта Националног фудбалског стадиона предлаже се двострано снабдевање предметног комплекса водом из градског воедоводног система и то из правца Новог Београда прикључењем на постојећи водовод Ø400mm у улици Др Ивана Рибара. Траса тог прикључка би ишла планираном градском магистралном саобраћајницом Нови Београд-Сурчин.

Други правац снабдевања водом је веза на постојећи магистрални водовод Ø700mm у Војвођанској улици у Сурчину. Траса тог прикључка би ишла од Војвођанске улице (Трг Зорана Ђинђића) постојећим путем до предметне локације.

Планирани прикључци на градски водоводни систем би се димензионисали пројектном документацијом и заједно би образовали нови прстен београдског водоводног система.

Унутар границе Плана потребно је образовати прстенасту мрежу дистрибутивног водоводног система са свом потребном арматуром.

Канализациона мрежа и објекти
Планира се одводњавање са контролисаним, затвореним системом одвођења кишних вода са асфалтних површина и третманом пре упуштања у реципијенте.

Реципијенти атмосферске канализације су постојећи мелиорациони канали система ”Галовица”.

Имајући у виду да количине употребљених вода на предметној локацији нису урачунате у систему за одвођење употребљених вода из насеља Сурчин, пре одлуке за прикључење проверити могућност система за додатне количине.

У противном, евакуацију употребљених вода са предметне локације вршити локално у мелиорационе канале уз претходно пречишћавање на интерном постројењу за пречишћавање употребљених вода.

За одлуку о начину одвођења употребљених вода са предметне територије потребно је урадити генерални пројекат.

Водопривреда
Приликом одређивања коте терена водити рачуна о препорукама о нивоу подземних вода. За приобаље акумулације ХЕ „Ђердап 1“ је усвојено да ниво подземних вода буде на дубини већој од:
– 0,8 до 1,0m за пољопривредно земљиште
– 2,0m за села
– 3,0m за градове
Постојећи мелирациони канали одржавају ниво подземне воде у садашњем режиму раду ХЕ
„Ђердап 1“ на дубинама од 0,0m до 1,0m од површине терена, јер су пројектовани за пољопривредно земљиште.

Имајући у виду да се Просторним планом на делу Сурчинског поља планира пренамена пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште, а обзиром на очекивани максимални ниво подземних вода, потребно је урадити Генерални пројекат хидротехничког уређења дела Сурчинског поља обухваћеног границом Плана којим би било дефинисано:
– коте насипања терена у складу са усвојеним критеријумима залегања подземних вода за различите начине коришћења земљишта,
– дефинисати капацитет и пропусну моћ постојеће каналске мреже која представља реципијент атмосферских вода са тог простора,
– уколико се испостави да постојећа каналска мрежа и постојеће водопривредне црпне станице немају довољан капацитет дати решење које ће обезбедити адекватно одвођење атмосферских вода са тог простора не реметећи режим одводњавања са околног простора,
– за евентуална измештања канала са границом Плана обухваћене територије, потребно је сагледати њихов положај у систему канала и утицај измештања на нивое подземних вода,
– проверити капацитет постојеће и планиране канализационе мреже и одредити примарне правце одвођења, као и потребне објекте канализације. Сагледати и могућност формирања локалног постројења за пречишћавање употребљених вода.
– сагледати утицај рада постојећих изворишта за водоснабдевање на режим подземних вода на подручју Сурчинског поља, и ограничења активности на планираном подручју са аспекта заштите изворишта од загађења.
Електроенергетска мрежа и објекти
Према Плану генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд у оквиру границе Просторног плана, планирана је изградња:
• двосистемског ее надземног вода 110 kV, од планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин“ до постојећег ее надземног вода 110 kV бр. 104/2, веза ТС „Београд 32“ – ТС
„Београд 5“;
• више подземних водова 35 kV дуж Улице виноградска, излазни водови из планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин“.
Изградња поменутих ее водова биће предмет посебних Планова детаљне регулације. Том приликом, у сарадњи са АД „Електромрежа Србије“ Београд и оператором дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд, одредиће се тачна траса, као и начин и тачно место прикључења водова.

За постојеће надземне деонице водова 220 kV, у оквиру границе Просторног плана, обезбеђен је заштитни појас оријентационе ширине 60 m (30 m са обе стране вода од крајњег фазног проводника).

За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника надземног вода, односно АД „Електромрежа Србије“ Београд. Сагласност се даје на Елаборат у коме се даје тачан однос предметног надземног вода и објекта који ће се градити, уз задовољење техничких прописа.
Напајање потрошача планира се из постојећих ТС 35/10 kV: „Сурчин“ и „Галовица“, што ће се прецизно дефинисати кроз даљу сарадњу са оператором дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд у току израде Нацрта Плана.
За снабдевање планираних објеката електричном енергијом изградити:
• потребан број ТС 10/0,4 kV, у склопу објекта или као слободностојећи објекат и
• потребан број кабловских водова 10 kV од горе поменутих ТС, до планираних ТС 10/0,4 kV.
Планиране ТС 10/0,4 kV прикључити, по принципу „улаз-излаз“, на планиране и постојеће водове 10 kV сходно положају планиране ТС и расплету водова 10 kV.
Од планираних ТС 10/0,4 kV изградити 1 kV мрежу и мрежу JO.
Планиране ее водове, независно од напонске вредности и врсте потрошње, постављати искључиво изван коловозних површина (осим прелаза саобраћајнице). У том смислу, дуж саобраћајница у тротоарском простору планирају се трасе за полагање ее водова.
Уколико се при извођењу радова угрожавају постојећи ее водови потребно их је изместити или заштитити.
Телекомуникациона мрежа и објекти
Прикључење планираних тк корисника планира се на матичну АТЦ, реконструкцијом постојећих кабловских подручја, односно изградњом нових тк концентрација, што ће се прецизно дефинисати кроз даљу сарадњу са тк оператором „Телеком Србија“ а.д. у току израде Нацрта плана.
Приступна тк мрежа (фиксна и бежична) реализоваће се коришћењем оптичких тк каблова и монтажом одговарајуће активне и пасивне тк опреме.
У циљу једноставнијег решавања потреба за новим тк прикључцима, као и преласка на нове технологије, приступ свим објектима планира се путем тк канализације. У том смислу, дуж свих саобраћајница у тротоарском простору планирају се трасе за полагање дистрибутивне тк канализације.
Уколико се при извођењу радова угрожавају постојећи тк објекти, потребно је извршити њену заштититу или измештање.

Гасоводна мрежа и објекти

Према Правилнику о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 бар („Службени гласник РС“,бр.37/13) и “Правилнику о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 бар („Службени гласник РС“бр.86/15) заштитни појас у коме је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи:
– по 30 м мерено са обе стране цеви за постојећи разводни (транспортни) челични гасовод РГ 05-02 притиска р=16÷50 бар и пречника 323,9мм,
– по 30 м мерено са обе стране цеви за планирани разводни (транспортни) гасовод (деоница РГ 05-2/I) притиска р=16÷50 бар и пречника 457,2/5,6мм (ДН450) и
– по 1 м мерено са обе стране цеви за постојећи полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска р=1÷4 бар и пречника ДН63 мм.

Такође, постоји обавеза поштовања минимално дозвољеног растојања разводних гасовода притиска р=50 бар у односу на саобраћајне површине и то:
– мин.5м од општинских путева, рачунајући од спољње ивице земљишног појаса,

– мин.5м од државног пута II реда, рачунајући од спољње ивице земљишног појаса,
– мин. 10м од државног пута I реда осим Аутопутева, рачунајући од спољње ивице земљишног појаса,
– мин. 20м од аутопутева (државног пута I реда), рачунајући од спољње ивице земљишног појаса,
– мин. 15м од железничких колосека, рачунајући од спољње ивице пружног појаса,
– мин. 10м од регулисаног водотока рачунајући од ножице насипа.
За неометано снабдевање природним гасом планираних површина потребно је изградити:
• Главну мерно-регулациону станицу/мерно-регулациону станицу (ГМРС/МРС) која би била са двостепеним обарањем притиска капацитета око Bh=6000m/h природног гаса;
• Прикључни гасовод притиска р=50 бар за снабдевање ГМРС/МРС са постојеће/планиране високопритисне гасне мреже;
• Дистрибутивни челични (р=6÷16 бар) и полиетиленски (р=1÷4 бар) гасовод од ГМРС/МРС према крајњим корисницима комплекса Стадиона.

Објекат ГМРС/МРС за који је потребно обезбедити грађевинску парцелу се може планирати у заштитној зони постојећег или планираног високопритисног гасовода, тако да просторно не угрози површине намењене за Национални фудбалски стадион и друге пратеће садржаје.

7.3. Предлог основних урбанистичких параметара

НАМЕНА ПОВРШИНА постојеће (ha)
(оријентационо)
(%) укупно
планирано (ha)
(оријентационо)
(%)
површине јавнe наменe
саобраћајне површине 8,6 2,0 65,5 15,2
комплекс Националног фудбалског стадиона / / 35,4 8,2
површине за пратеће садржаје / / 326,7 76
водне површине 2,6 0,6 2,6 0,6
укупно јавнe наменe 11,2 2,6 430,2 100
површине осталих намена
пољопривредне површине са постојећим објектима 419,0 97,4 / /
укупно остале намене 419,0 97,4 / /
УКУПНО У ОБУХВАТУ ПЛАНА 430,2 100 430,2 100
Табела 1 – Табела биланса површина предложених намена (оријентационо)

У фази Нацрта плана прецизно ће се одредити биланси планираних површина, урбанистички параметри и планирани капацитети изградње за Национални фудбалски стадион.

8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА У ПОГЛЕДУ УНАПРЕЂЕЊА НАЧИНА КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА

Очекивани ефекти планирања су:
– Трансформација предметног подручја и повећање његове атрактивности;
– Опремање планског подручја саобраћајном и комуналном инфраструктуром;
– Организација значајних међународних такмичења;
– Повећање броја радних места;
– Повећање броја туриста и прихода од туризма.

Саставни део Елабората за рани јавни увид су и:

1. ШИРА СИТУАЦИЈА СА ГРАНИЦОМ ПЛАНА НА ОРТОФОТО СНИМКУ
2. ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПРОСТОРА Р 1: 5000
3. ПРЕДЛОГ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА Р 1: 5000

1. Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС“, бр. 86/2018)
2. Закључак Владе Републике Србије (бр. 351-7235/2018 од 30.07.2018.године и бр. 351- 1565/2019 од 14.02.2019.године)
3. Одлука о изради стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене националног фудбалског стадиона на животну средину (“Сл. гласник РС”, бр.74/2018)
4. Подаци о важећој планској документацији

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *