MHE

Савез месних заједница Старе планине је савез 39 месних заједница Старе планине, стручњака, активиста и волонтера у циљу заштите река и природе. Обраћамо вам се као легитимни представници Старе планине, али и као представници хиљада становника и заштитара из Димитровграда, Књажевца, Бруса, Александровца, Копаоника, Краљева, Параћина, Деспотовца и из целе наше земље, који не желе да њихове реке доживе судбину река: Јошаницe, Гобељскe, Самоковкe, Бистрицe, слив Власине, Сувајe, Расинe, Моравицe, Пањицe, Приштавицe, Брезанскe, Сокоље, Бревинe, Крушевачкe, Грашевкe, Радошићкe, Барскe, Лисинскe, Ракитске, Лимa, подсливова малих водотока у сливу Ибра, Драговиштице и Пчиње, малих сливова Голије, Гоча, Јелице, Јавора, Руја, Влашке планине… Ми се позивамо на Архуску конвенцију коју је Србија потписала и ратификовала и на наше право да учествујемо у свим пословима који се тичу места у којима живимо. Ми говоримо и у име оних који не могу да говоре и да се бране: у име река, у име Природе, а посебно у име наших потомака којих се ово највише тиче.
Сигурни смо да знате са колико се проблема суочавају становници Старе планине и колико народ дуго пружа отпор грађењу мини деривационих хидроелектрана. Став струке је изнет кроз бројна, изузетно добро документована истраживања проф. Ратка Ристића, декана Шумарског факултета , хидролога Вељка Димитријевића, техничког директора за уређење, коришћење и заштиту вода у ЈП „Србијаводе“ , проф. Предрага Симоновића из Института за биолошке науке , члана Академије инжењерских наука Бранислава Ђорђевића, Јованa Деспотовићa, професорa хидрологије и хидротехнике са Института за хидротехнику и водно-еколошко инжењерство Грађевинског факултета…
Сви ови стручњаци дали су свој једногласан и негативан суд о грађењу мини хидроцентрала и о последицама које оне праве по сав живи свет у највишем академском телу наше земље… Исти став дели и министар за заштиту животне средине г. Триван, који је јавно рекао да ће градња мини хидроцентрала бити потпуно забрањена у заштићеним подручјима. За градњу су једино они који желе да од посла са хидроцентралама праве новац по цену уништења свог живог света, укључујући и строго заштићених врста за које се држава обавезала да штити.
Први аргумент против грађења МХЕ, и који је нама најважнији, је уништење животне средине. “Мале хидроелектране не загађују живи свет, него га убијају. Сем затирања биљног и животињског света, нарушава се и живот локалног становништва.” Каже професор Ратко Ристић на основу опсежних истраживања. Сматрамо да нема потребе да понављамо упозоравајуће речи стручњака по овом питању. Из нашег искуства на терену знамо да после градње мини хидроцентрала остаје пустош и да то није никаква „зелена“ енергија. Проф. Димитријевић је документовао стварање гасова и појачавање ефекта стаклене баште при изградњи МХЕ. Професор Симоновић је у последњој контроли Јошаничке реке испод водозахвата документовао да у реци више не постоје рибе, иако је ова река била позната по пастрмском фонду. Уништен је комплетан рибљи фонд испод водозахвата. О другим заштићеним врстама да и не говоримо.
Други аргумент, који је можда најважнији у очима управљача коме је најпреча финансијска стабилност и развој, је да да ниједна мала хидроцентрала не може да оправда своје постојање. Мала хидроцентрала од 5 kw у случају да ради 365 дана годишње по 24 часа (што је апсолутно немогуће, посебно код планинских река са бујичним водотоковима код којих током лета воде да готово и нема) произведе 43 800 kw. Ако узмемо просечну цену kw од осам динара, на годишњем нивоу то изноци 350 400, 00 динара Цена изградње, као и ефекти стаклене баште који настају – на које упозорава Вељко Димитријевић, јасно говоре о томе да, осим ако је у питању превара, мини хидроцентрала не производи струје довољно да покрије трошкове производње, као и да не спада у „зелену“ енергију. Члан Академије инжењерских наука Бранислав Ђорђевић тврди да у процени колико су пожељне МХЕ треба узети у обзир чињеницу да се више енергије утроши на њену градњу него што је сама произведе.
Трећи аргумент за доношење МХЕ би био у томе да је изградња МХЕ осим уништавања биодиверзитета има погубан утицај и на опстанак локалне заједнице, ослоњене на традиционалистички, чуварни однос према свим природним ресурсима, па и води, којима мале хидроелектране ускраћују управо воду. Управо сте Ви подржали Национални тим за препород села и рекли да ћете учинити све да се заустави депопулизација у руралним подручјима. Без река и потока свака могућност за опстанак села, била би уништена.
Све горенаведено су веома аргументовани разлози за доношење мораторијума на МХЕ. Подсетимо се да су такав мораторијум већ донеле неке земље у окружењу (Бугарска свеобухватно и Румунија за заштићена подручја), а да се у појединим земљама овакве хидроцентрале уклањају и да се троше десетоструко већа средства него што су потрошена за изградњу МХЕ, како би се санирале последице.
Ни Електропривреда Србије нема велике користи од малих хидроелектрана. Количина произведене струје из мини хидроелектрана је безначајна. Ако бисмо изградили све планиране мале хидроелектране и уништили све српске реке, имали бисмо тек 3-3,5 % повећања укупно произведене електричне енергије. При томе ЕПС је у обавези да обезбеди инфраструктуру за преузимање произведене енергије, што је најчешће велики трошак јер је већина МХЕ поприлично удаљена од постојеће мреже. Такође, када се узме у обзир и друга важна чињеница, а то је да су губици енергије у електроенергетској мрежи Србије 12-15% и вишеструко надмашују европске просеке, чак и само делимично ослањање српске електропривреде на МХЕ чини ситуацију бесмисленом.
Иако је већ изнета аргументација сасвим довољна да завређује Вашу подршку у спашавању река Србије и доношења мораторијума на МХЕ, она се углавном тиче садашњости, али се најважнији разлози потребе њиховог очувања тичу будућности. Опстанак живота на планети, па и људске врсте, директно зависи од очувања природног света у чијој основи је природна равнотежа заснована на очуваним биљним и животињским врстама. Зато, ако желимо добро потомцима морамо чувати природни свет планете Земље. Када би сви инсекти нестали, човечанство би изумрло за мање од пола године. Све ствари у природи су повезане. Зато се очување српских река тиче закона, права и интереса ововремених људи, а опстанка и живота будућих генерација. Онако како немамо права да трошимо незарађено и задужујемо будуће генерације, још мање имамо права да им, зарад профита појединаца, угрожавамо опстанак.

Позивамо се на Закон о заштити природе и то члан 17, 18, 26. и 27.

Oво су тек неке од одредаба само једног од закона Републике Србије које се крше изградњом мини хидроелектрана, али да бисте схватили размере тог кршења, напомињемо да се крши и значајан број одредaбa и следећих закона: Закон о заштити животне средине, Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, Закон о водама, Закон о јавној својини, а у случају изградње МХЕ на Ракитској реци и Кривични законик Републике Србије, јер је инвеститор нарушио статичку стабилност противбујичних преграда њиховим пробијањем и тиме у стање великог ризика од бујичних разарања довео село Звонце и сва низводна села.
Помозите нам да заштитимо реке и да заштитимо наша села. Ми не желимо да своје дане проводимо на барикадама. Нама је потребан мир.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *