Нови Закон о заштити природе је опасан!

МУЗЕЈ ОДБРАНЕ РЕКА СТАРЕ ПЛАНИНЕ СА УДРУЖЕНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ПОЈЕДИНЦИМА УПОЗОРАВА НА ИЗУЗЕТНУ ОПАСНОСТ ДОНОШЕЊА НОВОГ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ
Иако се влада хвали овим будућим, наводно прогресивним законом, он у себи садржи ставове који ће трајно нарушити и изазвати даље слабљење: институција, утицаја стручне јавности, демократског дијалога и транспарентности у доношењу одлука. Већ је и сама брзина којом је спроведена процедура, онемогућила јавности да да своје примедбе и предлоге и указала на то да нови закон неће бити донет због неопходности да се хитно разреше најтежи проблеми загађености ваздуха, вода, тла, уништавања биодиверзитета, климатских промена…
Ширу јавност, која није обавештена о Нацрту закона о изменама Закона о заштити природе, упозоравамо да је најпроблематичнији део овог закона онај који овлашћује Владу, Министарство за заштиту животне средине и локалне самоуправе да самостално доносе одлуке о „јавном и националном интересу“ или „ако постоје други императивни разлози од јавног интереса, укључујући интересе социјалне или економске природе“, због којих је могуће радити пројекте и у најзаштићенијим подручјима.
Сматрамо да је противуставно да се Влади Републике Србије даје надлежност да уредбом као правним актом нижег реда има право да ограничи или чак укине сваку одлуку о заштићеном подручју, усвајајући пројекте који су по њима од „општег интереса и националног значаја“. Коалиција за Одрживо Рударство (КОРС), и ЦЕКОР су већ захтевали оцену уставности давања Влади Србије права да уредбом проглашава просторне планове посебне намене што је директан атак на демократско и парламентарно устројство Републике Србије.
Сматрамо да ће оваквим давањем права Влади да одлучује о статусу заштићених подручја практично бити омогућено развијање енергетских, рударских, саобраћајних и других пројеката без парламентарне и демократске дискусије и тиме ће се практично потпуно ставити ван снаге право грађана на здраву животну средину, неометано коришћење имовине, право укључивања јавности у оцену прихватљивости и одрживости свих пројеката који ће угрозити потенцијалне и већ заштићене еколошке вредности.
Посебно велики проблем је то што се оваквим законом Архуска конвенција потпуно релативизује, упркос томе што је наша држава потписала и ратификовала документ који обезбеђује учешће локалног становништва у прихватању пројеката који се изводе у њиховој животној средини.
Сматрамо да су овакви ставови Закона у колизији са Уставом Републике Србије (члан 74) и да директно угрожавају рад на зацељивању озбиљно поремећене животне средине и борбу против климатских промена.
Смисао овог Закона би требало да буде да управо спречи такве акције и да подигне ниво разумевања доносиоца одлука да су национални и стратешки интереси у креативности да се привреда гради на основама циркуларне економије и зелених енергија. Дакле, чак ни Влада РС не сме да гази законе и то би требало да буде јасна граница. Овако написан закон, оставља отворена врата за сваку врсту нетранспарентног договора чланова Владе за кршење Закона о заштити природе без икакве одговорности.
Из предложеног Нацрта се види да не постоји никаква одговорност ни Владе која доноси одлуку о јавном и националном интересу, нити органа који доноси одлуку о прихватању пројекта који може угрозити еколошки значајно подручје. У случају да неки од надлежних органа донесе одлуку која ће угрозити заштићена подручја и врсте, како ће сносити одговорност за то? Већ смо имали случај да је Влада донела погрешну одлуку о изградњи мини хидроцентрала у заштићеним подручјима и тако уништила бројне реке, чак и реке у националним парковима и да због тога нико није одговарао. Да ли је могуће избећи тако погрешне процене и одлуке? Узгред буди речено, у овом Нацрту, законодавац се не либи да у Члану 35 а каже: „Влада може, уколико се ради о пројектима од општег интереса и националог значаја дозволити изградњу хидроелектрана на заштићеном подручју.(СИЦ!) Овај закон дозвољава оно што ни у претходним није било могуће!
Позивамо јавност да не спава, јер ће се пробудити у пустињи, посечених шума, отрованог ваздуха и река.
Позивамо све заинтересоване грађане да се укључе у рад неке од наших организација и тако дају допринос очувању природе, јер из наше перспективе, природа се бесомучно уништава, као да сутра не постоји.
Позивамо и најбогатије земље, које би требало да буду пример другима, да хитно прекину са узурпацијом природних ресурса и вршење репресије над локалним народом. Поручујемо онима који имају моћ да престану да се према свом, другим народима и животној средини понашају као окупатори са неке друге планете. С обзиром на климатске промене, ниво загађења на планети и нарастајућег броја људи сада је последња прилика да се суицидалном политиком прекине и ствари промене на боље. Носиоци ових промена треба управо да буду најмоћније и најбогатије земље које би требало да донесу, не најпрљавије технологије ископавања литијума, бакра и злата – као Зиђин или Рио Тинто, већ зелене – посвећене циркуларној економији и заштити природе.
Верујемо да је Закон о заштити природе припада најзначајним јавним документима за сваког грађанина, али и за сваку модерну државу. Као организације цивилног друштва и научници, сматрамо да је неопходно да се поново спроведе комплетан поступак израде Нацрта, у складу са важећим законским оквиром и уз консултације са свим заинтересованим странама, а уз поштовање принципа транспарентности, у циљу израде квалитетног Закона о заштити природе који ће направити разлику у односу на данашњу ситуацију.
Група организација и научника
Музеј одбране река Старе планине – Душан Митић
Савез месних заједница Старе планине – Небојша Илић Ћама
Заштитимо Јадар и Рађевину – Марија Алимпић Катсакиори
Коалиција за одрживо рударство у Србији – Калмар Крњајски Јовић Звездан
ЦЕКОР – Наташа Ђерег
Зелена искра – Зоран Митровић
Чувари Фрушке горе – Јанко Савић
НВО Свет и Дунав – Данијела Стојковић Јовановић
Иницијатива Дунавац Шодрош – Атила Теглаш
НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ – Никола Вељковић
ДМИ „Бранислав Букуров“ – Дајана Бјелајац
Лицеј – Драгана Божиновић
Др Мирослав Демајо
МСц Милица Г. Радаковић

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *