Uredba o zaštiti PP „Stara planina“

(„Службени гласник РС”, број 23/09)
На основу члана 43. став 4. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95 и 135/04) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07 и 65/08),
Влада доноси
У Р Е Д Б У
О ЗАШТИТИ ПАРКА ПРИРОДЕ „СТАРА ПЛАНИНА”
Члан 1.
Подручје Старе планине од гребена Видлича на југу до превоја Кадибогаз на северу ставља се под заштиту као парк природе под именом „Стара планина” и утврђује за заштићено природно добро од изузетног значаја, односно I категорије (у даљем тексту: Парк природе „Стара планина”).
Члан 2.
Парк природе „Стара планина” ставља се под заштиту да би се, у интересу науке, образовања и унапређења културе и одрживог привредног и демографског развоја, очували: изузетна разноврсност дивљег биљног и животињског света, коју чини 1.200 врста и подврста виших биљака, међу којима је 115 енедемичних врста, 40 врста које представљају природне реткости Србије, 50 врста које се налазе на списку угрожене европске флоре (међу којима су неке које су сврстане у категорију критично угрожених, као што су мужица, пречица, бор кривуљ, росуља и друге), 52 шумске, жбунасте и зељасте биљне заједнице, 150 врста гнездарица међу 200 врста птица које углавном престављају природне реткости Србије (међу којима су и посебно значајне ретке и угрожене врсте, као што су риђи мишар, сури орао, степски соко, сиви соко, велики тетреб, прдавац, планински жалар, ушата шева, жутокљуна галица, мала мухарица, дрозд камењар и друге), 30 врста сисара (међу којима је 20 врста које представљају природне реткости или су угрожене врсте, као што су снежна и риђа волухарица, текуница, рис, медвед, слепо куче, велики сиви пух, пух лешникар и друге), 6 врста водоземаца, 12 врста гмизаваца (међу којима је и ретка врста живородног гуштера), 26 врста риба, велики број маховина, лишајева, гљива и инсеката, чији број није коначно утврђен, аутохтоне расе и сорте домаћих животиња и биљних култура; места која изражавају изузетну геолошку разноврсност подручја, као што су одређени облици рељефа, посебне појаве површинских и подземних вода и формације стена које су структурно, палеонтолошки, стратиграфски и минералошки значајне; лепота и разноликост предела; културне вредности које су представљене средњовековним манастирима и другим непокретним културним добрима, објектима народног градитељства, традиционалним алатима, предметима, занимањима и обичајима локалног становништва.
Члан 3.
Парк природе „Стара планина” чине делови територије града Зајечара и општина Књажевац, Пирот и Димитровград, а укупна површина му је 114.332 ha, од чега је 61.395 ha у државној својини и 52.937 ha у приватној и другим облицима својине.
Од укупне површине Парка природе „Стара планина”: 6.295 ha је на деловима катастарских општина Вратарница, Мали Извор и Селачка, које припадају територији града Зајечара; 42.293 ha је на целим катастарским општинама Ошљане, Ново Корито, Радичевац, Алдинац, Дејановац, Репушница, Причевац, Папратна, Татрасница, Алдина Река, Габровница, Вртовац, Балта Бериловац, Јања, Равно Бучје, Црни Врх и Ћуштица и на делу катастарске општине Горња Каменица, које припадају територији општине Књажевац; 54.376 ha је на целим катастарским општинама Засковци, Топли До, Завој, Покревеник, Копривштица, Мала Лукања, Гостуша, Добри Дол, Велика Лукања, Бела, Паклештица, Дојкинци, Рсовци, Брлог, Јеловица, Височка Ржана, Славиња и Росомач и на
2
делу катастарске општине Темска, које припадају територији општине Пирот; 11.368 ha је на целим катастарским општинама Браћевци, Каменица, Сенокос, Изатовци, Баљев Дол, Влковија, Доњи Криводол и Горњи Криводол, које припадају територији општине Димитровград.
Опис граница Парка природе „Стара планина” са графичким приказом одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.
Члан 4.
На подручју Парка природе „Стара планина” утврђују се режими заштите I, II и III степена.
Режим заштите I степена, укупне површине 3.680 ha, односно 3,23 % подручја Парка природе „Стара планина”, обухвата следеће површине односно локалитете:
1) Сињина-Мирица, површине 306 ha, општина Књажевац, катастарска општина Црни Врх;
2) Голема река, површине 34 ha, општина Књажевац, катастарска општина Црни Врх;
3) Бабин зуб, површине 22 ha, општина Књажевац, катастарска општина Црни Врх;
4) Орлов камик-Копрен, површине 3.318 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Топли До и Дојкинци.
Режим заштите II степена, укупне површине 20.159 ha, односно 17,63% подручја Парка природе „Стара планина”, обухвата следеће површине односно локалитете:
1) Суводол, површине 231 ha, град Зајечар, катастарска општина Селачка;
2) Ново Корито, површине 2.042 ha, општина Књажевац, катастарскe општинe Ново Корито, Ошљане и Суводол;
3) Папратска река, површине 1.447 ha, општина Књажевац, катастарскe општинe Горња Каменица, Причевац, Дејановац, Папратна и Габровница;
4) Свети Никола-Јабучко равниште-Сребрна глава, површине 12.235 ha, општина Књажевац, катастарскe општинe Татрасница, Алдина река, Равно Бучје, Црни Врх, Ћуштица, општина Пирот, катастарскe општинe Засковци, Топли До, Гостуша, Дојкинци, Јеловица, Росомач и општина Димитровград, катастарскe општинe Сенокос и Горњи Криводол;
5) Темштица, површине 735 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Завој, Покревеник и Темска;
6) Вртибог, површине 388 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Гостуша, Паклештица и Дојкинци;
7) Владикина плоча, површине 1.555 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Паклештица, Дојкинци, Брлог, Височка Ржана и Рсовци;
8) Јеловица, површине 245 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Јеловица и Росомач;
9) Росомач, површине 301 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Росомач, Славиња и Височка Ржана;
10) одсек Видлича, површине 980 ha, општина Пирот, катастарскe општинe Рсовци, Височка Ржана и Славиња и општина Димитровград, катастарскe општинe Браћевци и Изатовци.
Режим заштите III степена, површине 90.493 ha, односно 79,14 % подручја Парка природе „Стара планина”, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.
Члан 5.
На површинама на којима је утврђен режим заштите III степена забрањује се:
1) изградња индустријских објеката, складишта индустријске и друге робе, великих објеката за узгој стоке и живине и других објеката који неповољно утичу на ваздух, воде, земљиште и шуме или изгледом, прекомереном буком или на други начин могу нарушити
3
или уништити природне и остале вредности заштићеног подручја, а посебно лепоту предела, тресетишта, ретке и значајне врсте биљака и животиња и њихова станишта;
2) изградња и реконструкција стамбених, економских и помоћних објеката пољопривредних домаћинстава, викендица и привремених објеката изван грађевинских реона и грађевинског земљишта утврђених и проглашених у складу са законом, а до доношења одговарајућих урбанистичких планова изградњe објеката пољопривредних домаћинстава може се вршити само у оквиру постојећих грађевинских парцела;
3) експлоатација минералних сировина која није у складу са прописаним мерама заштите животне средине, природних вредности и културних добара;
4) експлоатација тресета и други облици оштећивања и уништавања станишних услова и живог света тресетишта;
5) узнемиравање и уништавање птица, оштећивање и уништавање њихових гнезда, јаја и младунаца, присвајање и уништавање других дивљих врста животиња које су заштићене као природне реткости или су заштићене на други начин у складу са законом;
6) одстрел дивљачи на утврђеним и обележеним стаништима и местима прихране птица и других животиња које су заштићене као природне реткости или су заштићене на други начин у складу са законом;
7) брање, оштећивање и уништавање биљака које су заштићене као природне реткости или су заштићене на други начин у складу са законом;
8) крчење и чиста сеча шуме, осим када се ради о планској промени врста дрвећа и узгојних облика шуме на малим површинама, изградњи шумских комуникација и објеката и планом утврђеној намени изградње и уређења простора у складу са законом;
9) сеча, уништавање и оштећивање репрезентативних стабала дрвећа и примерака заштићених, ретких и у другом погледу значајних врста дрвећа и жбуња;
10) садња, засејавање и насељавање дивљих врста биљака и животиња страних за изворни биљни и животињски свет источне Србије, осим планског и ограниченог уношења ловне дивљачи, пошумљавања и садње биљака на малим површинама и у строго контролисаним условима ради пејсажног уређења, заштите од водне ерозије и рекултивације деградираних површина;
11) мелиорација пашњака и природних ливада, орање обрадивог земљишта и обављање других радњи на местима и на начин који могу изазвати процес водне ерозије и неповољне промене изгледа предела;
12) одлагање комуналног, индустријског и грађевинског отпада, амбалаже, расходованих моторних возила, других машина и апарата, осим комуналног и пољопривредног отпада пореклом са заштићеног подручја, који може да се одлаже на прописан начин на местима која су за то одређена и обележена;
13) руковање хемијским материјама и нафтним дериватима у количинама и на начин који могу проузроковати загађивање земљишта и вода и изазвати тровање и друге неповољне последице по биљни и животињски свет;
14) нерегулисано испуштање отпадних вода домаћинстава, привредних и других објеката односно испуштање противно прописима из области водопривреде;
15) складиштење стајског ђубрива на начин који нарушава животну средину, лепоту природних предела, насељених места и околине непокретних културних добара;
16) разградња и други видови оштећивања и уништавања објеката који по својим архитектонско-грађевинским одликама, времену настанка и намени представљају репрезентативне примере народног градитељства или заштићена културна добра;
17) запуштање и закоровљавање обрадивог пољопривредног земљишта, путева, водотока и места за рекреацију, народне светковине и друге скупове, као и земљишта у путном и водном појасу и у окружењу културних добара, историјских споменика и јавних чесми;
18) риболов, осим спортског риболова и излова ради научног истраживања, праћења стања водених екосистема и рибљег насеља и регулисања бројности пренамножених и мање вредних врста риба, а у складу са програмом унапређења рибарства;
4
19) непланско порибљавање и уношење врста риба које су стране изворном рибљем фонду;
20) употреба чамаца и других пловила на хидроакумулацији „Завој” без одговарајућег одобрења.
На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена, осим забрана из става 1. овог члана, забрањује се:
1) изградња, осим изградњe објеката, уређења и опремања простора за потребе алпског и нордијског скијалишта, рекреације, очувања и приказивања вредности заштићеног подручја, грађења и реконструкције објеката саобраћајне и техничке инфраструктуре, стамбених и економских објекaта пољопривредних домаћинстава у оквиру постојећих грађевинских парцела, реконструкције, доградње и одржавања електропривредних, водопривредних и шумарских објеката, непокретних културних добара, спомен обележја и јавних чесми;
2) каптирање извора ради одвођења воде за водоснабдевање које није предвиђено одговарајућим планом односно програмом донетим у складу са законом;
3) експлоатација минералних сировина и коришћење материјала из корита и сa обала водотока, осим започетих радова на истраживању и експлоатацији минералних сировина за које су прибављена одобрења у складу са законом и привременог, просторно и количински ограниченог коришћења камена и дробине за потребе изградње и реконструкције објеката и уређења простора на подручју парка природе;
4) преграђивање и регулација корита водотока;
5) лов, осим планских активности на заштити и гајењу дивљачи;
6) рибарствo, осим планског порибљавања и излова у научноистраживачке сврхе;
7) ложење ватре, камповање, брање или сакупљање гљива, шумских плодова, биљака и животиња на земљишту у приватној својини лицима која нису власници или законити корисници тог земљишта, као и на земљишту у јавној и задружној својини лицима која за то немају одговарајуће одобрење.
На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена забрањује се коришћење природних богатстава и простора, као и све активности осим научних истраживања, ограничних и контролисаних посета у образовне и културне сврхе, заштите од пожара, заштите од биљних болести и штеточина јачег интензитета и наменског коришћења постојећих шумских и других службених путева.
Члан 6.
На подручју Парка природе „Стара планина” обезбеђује се: планска изградња, инфраструктурно опремање и уређење простора за потребе туризма и рекреације, одрживе и органске пољопривреде, коришћења риболовних вода и спортског риболова, ловства, чувања и одржавања заштићеног природног добра и техничке заштите природних вредности, образовног и научног рада; планска реконструкција хидроенергетских и водопривредних објеката и објеката за пренос електричне енергије; изградња и реконструкција путева и путних објеката, објеката водоснабдевања, канализације, телефонског саобраћаја и друге потребне техничке инфраструктуре; одржавање и унапређење уредности, чистоће, амбијенталне разноврсности, лепоте предела и високог квалитета чинилаца животне средине; уређење и одржавање дворишта и окућница постојећих пољопривредних домаћинстава, викендица, културних добара, јавних, службених, привредних и других објеката; планска изградња нових објеката сталног и сезонског становања и економских и помоћних објеката локалног становништва уз стручно и пажљиво утврђивање грађевинских реона и правила грађења; очување и обнављање објеката народног градитељства и уређење места на којима се ти објекти налазе; сакупљање, конзервација, чување и приказивање предмета, алата и опреме везаних за традиционални сеоски живот, обичаје и фолклор локалног становништва; одржавање живица на међама парцела и очување усамљених примерака или група шумског дрвећа на ливадама, њивама, поред путева и у двориштима; одрживо коришћење минералних сировина, првенствено грађевинског и украсног камена, дробине и глине за локалне
5
потребе; одрживо коришћење вода и водних објеката за водоснабдевање, енергетске и рекреативне потребе; научноистраживачки и образовни рад; праћење стања, очување и увећање разноврсности дивљег биљног и животињског света; ограничено коришћење гљива, биљних и животињских врста чије су сакупљање и промет под контролом; истраживање и праћење стања риба и планске мере и активности на порибљавању, утврђивање рибљих природних плодишта и спровођење забрана и органичења риболова и кретања риболовним водама; побољшање стања фонда ловне дивљачи и постављање наменских објеката и опреме за потребе њене прихране, чувања и надзора; одрживи развој шумарства уз примену мера газдовања шумама и шумским земљиштем утврђеним у општим и посебним основама газдовања шумама којима се осигурава умерено повећање површина под шумским екосистемима и побољшање њиховог састава и здравственог стања, омогућава заступљеност виших узгојних типова и већих дебљинских разреда и квалитет дрвета, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљака у шумским састојинама и омогућава планска изградња и реконструкција шумарских објекaта; заштита земљишта од водне ерозије, санација и рекултивација оштећених или деградираних терена; развој земљорадње, сточарства, воћарства и пчеларства уз контролисану и што мању употребу хемијских средстава и развој органске пољопривреде; очување и обнављање старих сорти и раса биљних култура и домаћих животиња.
Члан 7.
Парк природе „Стара планина” поверава се на старање Јавном предузећу за газдовање шумама „Србијашуме”, Београд (у даљем тексту: Старалац).
Старалац је дужан да:
1) чува заштићено природно добро и спроводи утврђене режиме заштите, односно прописане забране и правила унутрашњег реда;
2) обележава заштићено природно добро, његову спољну границу и границе површина на којима су утврђени режими заштите I и II степена;
3) доноси програм управљања, акт о унутрашњем реду и чуварској служби, годишњи програм управљања и извештај о његовом извршавању, издаје одобрења и друге акте утврђене овом уредбом и другим прописима у складу са законом;
4) иницира доношење одговарајућих урбанистичких планова;
5) организује спровођење програма управљања, а посебно подстиче и прати или израђује и примењује програме и пројекате заштите и унапређења стања дивљих врста биљака и животиња, њихових заједница и станишта, одрживог коришћења природних ресурса, научних истраживања и образовања, развоја туризма, уређења, санације и рекултивације предела, очувања и приказивања културних вредности;
6) евидентира и организује надгледање природних вредности и њихових промена;
7) одређује рибарско подручје на риболовним водама заштићеног природног добра и корисника тог рибарског подручја, покреће израду и доноси програме унапређења рибарства, у складу са законом;
8) успоставља и развија сарадњу са власницима и корисницима земљишта и других непокретности, посебно са локалним становништвом, јавним предузећима и другим привредним субјектима на чувању, одржавању, уређењу и коришћењу заштићеног подручја.
Члан 8.
Заштита и развој Парка природе „Стара планина” спроводи се према програму управљања који се доноси као средњорочни документ за период од пет година.
Програм управљања из става 1. овог члана нарочито садржи:
1) циљеве заштите и развоја, услове, мере, погодности и ограничења за њихово остваривање;
2) приказ основних вредности и природних богатстава заштићеног природног добра и њихових главних корисника;
6
3) приоритетне задатке на чувању и одржавању заштићеног природног добра, праћењу стања, биолошкој и техничкој заштити природних вредности, посебно ретких и угрожених врста биљака и животиња, њихових заједница и станишта и задатке на очувању квалитета вода, ваздуха, земљишта и других чинилаца животне средине;
4) задатке одрживог коришћења природних ресурса и развоја делатности и активности које су на њима засноване, пре свега пољопривреде, шумарства и водопривреде, рибарства и ловства;
5) задатке које су у вези са развојем туризма и рекреације, уређењем предела и изградњом објеката у функцији заштићеног природног добра;
6) приоритетне научноистраживачке и образовне задатке, циљеве и задатке заштите споменика културе, објеката народног градитељства, етнографских и фолклорних обележја и других културних вредности;
7) приоритетне задатке приказивања вредности заштићеног природног добра;
8) врсту и садржај документације за спровођење циљева и задатака праћења, очувања и унапређења стања природних и културних вредности, одрживог коришћења тих вредности у научне, образовне, рекреативне и друге сврхе;
9) преглед постојеће и потребне планске, урбанистичке и друге документације за спровођење уређивачких и развојних циљева и задатака;
10) задатке успостављања партнерских односа са локалним становништвом, јавним предузећима за газдовање и управљање природним ресурсима и развој туризма и другим власницима и корисницима непокретности;
11) динамику и субјекте реализације програмских задатака;
12) средства потребна за реализацију програма управљања и начин њиховог обезбеђења.
На програм управљања из става 1. овог члана, на који су претходно прибављена мишљења министарстава надлежних за послове туризма, науке, културе, просвете, пољопривреде, шумарства, водопривреде и финансија, сагласност даје министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство).
Програм управљања из става 1. овог члана остварује се годишњим програмом управљања.
Годишњи програм управљања за наредну годину, заједно са извештајем о остваривању програма у текућој години, Старалац доставља Министарству до 15. децембра.
Члан 9.
Старалац је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног природног добра у складу са актом који доноси уз сагласност Министарства.
Актом из става 1. овог члана утврђују се правила за спровођење прописаних режима заштите, а нарочито: начин на који ће се понашати посетиоци, власници и корисници непокретности при кретању, боравку и обављању посла на заштићеном природном добру; места, површине и објекти у којима се ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање одређених радњи, као и трајање тих мера; биљне и животињске врсте које је забрањено уништавати, оштећивати и узнемиравати, као и врсте чије је коришћење, односно брање, сакупљање и излов ограничено; подручја природних рибљих плодишта, услови спортског риболова и дозвољеног излова риба, риболовне воде чије је коришћење забрањено или ограничено, у складу са законом; начин сарадње са физичким и правним лицима који по различитом основу користе или су заинтересовани за коришћење заштићеног природног добра; услови заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности; места и услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће заштићеног подручја; начин и организација чувања заштићеног природног добра, опрема и средства неопходна за чување и одржавање.
Правила одређена актом из става 1. овог члана и друге неопходне информације за спровођење режима заштите, Старалац је дужан да огласи и на погодан начин учини доступним посетиоцима и корисницима.
7
Члан 10.
Средства за спровођење програма управљања Парка природе „Стара планина” обезбеђују се из прихода остварених обављањем делатности Стараоца, из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног природног добра и из других извора у складу са законом.
Члан 11.
Програм управљања и годишњи програм управљања Парка природе „Стара планина” Старалац ће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.
До доношења докумената из става 1. овог члана Старалац ће послове заштите и развоја обављати према привременом програму управљања који ће донети у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе, уз сагласност Министарства.
Старалац ће у року од 18 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе, у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе Србије, извршити идентификацију граница Парка природе „Стара планина” на терену и катастарском плану.
Старалац ће у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе засновати дигиталну базу података о непокретностима, природним и културним вредностима и другим подацима од значаја за спровођење програма управљања Парка природе „Стара планина”.
Члан 12.
Планови уређења простора, шумске, ловне, водопривредне, пољопривредне и друге основе, програми унапређења рибарства и други програми који обухватају заштићено природно добро усагласиће се са Просторним планом Републике Србије и програмом управљања из члана 8. став 1. ове уредбе.
Члан 13.
Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о заштити Парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, број 19/97).
Члан 14
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број: 110-1693/2009
У Београду, 26. марта 2009. године
В л а д а
Први потпредседник Владе –
заменик председника Владе,
Ивица Дачић, с.р.
8
ОПИС ГРАНИЦА
ПАРКА ПРИРОДЕ „СТАРА ПЛАНИНА”
1. Граница Парка природе „Стара планина”
Граница Парка природе „Стара планина” почиње на територији града Зајечара, на државној граници Републике Србије и Републике Бугарске (у даљем тексту: државна граница), код граничног камена бр. 403, одакле иде ка југозападу границом катастарске општине (у даљем тексту: КО) Вратарница до коте 213 m н.в. где савија ка југу, пресеца реку Замну, а затим се пење до коте 407 m н.в. на брду Бездет, одакле се спушта и пресеца реку Шашку, пење се на коту 284 m н.в., а затим дуж изохипсе 280 m н.в. иде ка југу пролазећи испод коте 286 m н.в, пресеца Станковића поток и у висини изохипсе 280 m н.в. излази на границу КО Мали Извор. Граница даље прати изохипсу 300 m н.в, затим преко кота 307 и 472 m н.в. стиже на Мали Црни врх (кота 545 m н.в.), одакле преко Градишта (419 m н.в.) и Чуке (478 m н.в.) прелази на територију КО Селачка, коју пресеца јужно од манастира Суводол и долази до границе општине Књажевац. Граница даље иде преко територије општине Књажевац, дуж граница КО Ошљане, КО Ново Корито, КО Радичевац, КО Алдинац, КО Дејановац и КО Причевац које у потпуности обухвата, затим наставља границом КО Горња Каменица, до коте Драгоманица 558 m н.в. где скреће ка југоистоку и сече подручје те КО северно од насеља Горња Каменица, обилазећи грађевинско подручје тог насеља, пење се ка коти 554 m н.в. и излази на границу КО Горња Каменица и КО Папратна, наставља том границом и даље границама КО Габровница, КО Татрасница, КО Вртовац, КО Балта Бериловац и КО Ћуштица, које у целости обухвата и долази до границе општине Пирот. Граница овде савија према југозападу и иде границом КО Темска до тачке која се налази 500 m северно од центра насеља Темска, затим савија према југоистоку и иде кроз подручје ове КО пресецајући реку Темштицу у близини манастира св. Ђорђа, пење се на локалитет Кулишта (кота 833 m н.в.) и стиже до границе КО Темска и КО Ореовица, иде том границом према истоку до границе КО Покревеник, наставља даље генералним правцем према југоистоку границама КО Покревеник, КО Копривштица, КО Добри До, КО Рсовци, КО Височка Ржана и КО Славиња тако што обухвата те КО у целости и стиже до границе општине Димитровград. Даље граница наставља генералним правцем према југоистоку дуж граница КО Браћевци, КО Изатовци и КО Влковија, које обухвата у целости, излази на државну границу код граничног камена бр. 283, затим савија према североистоку и иде државном границом до Сребрне главе, где оштро савија према североистоку и пратећи генерално овај правац наставља државном границом све до почетне тачке код граничног камена бр. 403.
2. Границе површина и локалитета у режиму заштите I и II степена
Површине и локалитети у режиму заштите I степена:
1) Сињина-Мирица обухвата простор у оквиру Газдинске јединице (у даљем тексту: ГЈ) „Бабин зуб-Орлов камен-Голаш” од граничног камена 335 (кота 2.077 m н.в.), на државној граници, прати унутрашњу границу одељења 17. и 16, затим унутрашњу границу одељења 17. и 18. до границе са одељењем 19. где сече изохипсу 1.600 m н.в. до одељења 20. и настaвља његовом унутрашњом границом до изохипсе 1.800 m н.в. којом се пружа у дужини од 150 m и затим се ломи у правцу врха Дупљак (кота 2.032 m н.в.) дo изохипсе 1.950 m н.в., онда се спушта на изохипсу 1.900 m н.в. и излази на унутрашњу границу одељења 22. и 25, затим наставља спољним границама одељења 25, 26. и 28, даље иде унутрашњом границом одељења 28. и 29, излази до врха Сињина (кота 1.769 m н.в.),
9
одакле у правцу југоистока наставља главним гребеном Старе планине и државном границом до полазне тачке, односно до граничног камена 335;
2) Голема река обухвата простор одељења 14. ГЈ „Бабин зуб-Орлов камен- Голаш”;
3) Бабин зуб обухвата простор истоименог стеновитог одсека чија граница почиње на подручју ГЈ „Бабин зуб-Орлов камен-Голаш” и иде од од унутрашње границе одељења 5. одсек 2 те ГЈ, наставља унутрашњом границом одељења 6, одсек 2 и 1 и одељења 8, одсек 1, излази на гребен Бабиног зуба којим иде у правцу југозапада до полазне тачке;
4) Орлов камик-Копрен обухвата простор који почиње 200 m југоисточно од граничног камена 316 на државној граници, прати границу између одељења 40. и 39. ГЈ „Стара планина I-Широке луке”, затим наставља до чворне тачке одељења 40, 39. и 30, иде даље границом одељења 30. и 34. до чворне тачке са одељењем 31, одсек а, након чега се спушта унутрашњом границом између одељења 30. и 31. до границе са одељењем 32. и 33, наставља спољном границом оделења 31. и излази најкраћим путем на Стражну чуку (кота 1.772 m н.в) одакле се изохипсом 1.700 m н.в. пружа до крајње западне тaчке одељења 32. ГЈ „Стара планина I-Широке луке”, затим иде 800 m гребеном на северозапад, савија на североисток и иде у правој линији на дужини од 2.000 m до врха Копрен (кота 1.935 m н.в.), затим наставља теменом Копрена и долази до границе ГЈ „Стара планина II-Арбиње”, улази у подручје те ГЈ и иде кроз њега обухватајући одељење 43. одсеке c, d и 1, одељење 42. одсеке c и d, одељење 41. одсеке e и f, одељење 40. одсеке d, 1 и 2, одељење 39. одсеке b, c и 1, одељење 38. одсеке b и 1, одељење 37. одсек 1, одељење 36. одсеке c, 1 и 2, одељење 35. одсеке a, b, c, d, 1, 2 и 3, одељење 34. одсеке b, c, 1 и 2, затим напушта подручје ГЈ „Стара планина II-Арбиње”, савија према западу и идући у правој линији на дужини 100 m долази до границе ГЈ „Стара планина II-Топли До”, односно до источне границе одељења 58. те ГЈ и даље наставља границом одељењa 59, 60, 61, 62, 63, 64, 67. и 75. до границе одељења 76. и 75. обухватајући цело одељење 75. и делове одељења 67/2, 64/1, 63/1, 62/1, 61/1, 60/1 и 59/1, а затим границом одељења 58. и 59, као и 56. и 55. након чега излази на спољну границу одељења 55, онда наставља границом одељења 55. и 54, 53. и 55, унутрашњом границом одељења 53/а до спољне границе одељења 53. и даље границом одељења 54. одакле се пружа изохипсом 1.500 m н.в. до спољне границе одељења 51. и даље границом одељења 50. и 49, затим изохипсом 1.400 m н.в. иде до гребена Крмољ којим се пружа на север-североисток у дужини од 1.000 m, онда изохипсом 1.600 m н.в. долази до Јаворске реке и Дугог била, одакле се пружа у правој линији 800 m до шумске стазе, а затим у правој линији у дужини од 1.150 m излази на гранични камен 332 на државноj граници, одакле иде генералним правцем према југоистоку главним гребеном Старе планине односно државном границом до полазне тачке, 200 m од граничног камена 316.
Површине и локалитети у режиму заштите II степена:
1) Суводол обухвата простор ширег подручја око манастира Суводол, од врха Ветрен (кота 703 m н.в.) на северу, врха Здравац (кота 823 m н.в.) на истоку, врха Пећани рт (кота 452 m н.в) и врха Чуке (кота 478 m н.в.) на западу;
2) Ново Корито обухвата простор главног гребена Старе планине у атару села Ново Корито и Ошљане чија граница почиње од места званог Три кладенца (кота 1.100 m н.в.) на државној граници, пружа се унутрашњом границом одељења 22. и 23. ГЈ „Шашка- Студена-Селачка” до чворне тачке одељења 22, 23, 24. и 25, наставља унутрашњом границом одељења 24. и 25, излази на локалитет Радино лице испод врха Јаношица (кота 980 m н.в) до границе са ГЈ „Заглавак I”, где од коте 584 m н.в. прелази у одељење 1. те ГЈ, затим наставља спољном границом одељења 2, 8, 9. и 11. до локалитета Иванске гламе, обилазећи грађевинско подручје насеља Старо Село, иде гребеном ка локалном узвишењу на коти 699 m н.в. и даље границом одељења 14. и преко локалитета Јојине гламе (кота 782 m н.в.) спушта се у поток Дрочина који пресеца, наставља спољном границом одељења 14. до локалитета Љиљине гламе (кота 630 m н.в.), пресеца водоток Китка и излази на локалитет Мала глама, одакле се пружа северном спољном границом одељења 15. ка локалном узвишењу на коти 767 m н.в. и даље спољном границом одељења 15. и 16.
10
до граничног камена 372 на државној граници, затим наставља у правцу југа главним гребеном Старе планине и државном границом до полазне тачке код врха Три кладенца;
3) Папратска река обухвата простор долине Папратске реке чија граница почиње од места званог Пазарска чука (кота 702 m н.в.) и пружа се спољном границом одељења 15. и 16. ГЈ „Заглавак II” и испод локалног врха Присадње (кота 699 m н.в.), а затим спољном границом одељења 17. до локалног пута који сече одељење, односно наставља унутрашњом границом одсека а и b одељења 17, даље иде ка истоку путем испод локалног узвишења Дипина чука (кота 611 m н.в.), обилазећи грађевинско подручје насеља Папратна према локалном узвишењу Вонска чука (кота 744 m н.в.), наставља гребеном до локалног узвишења Дрен (кота 861 m н.в) и даље гребеном до Репушничке реке, а потом гребеном до локалног узвишења Чукара (кота 808 m н.в.), затим иде северозападним правцем до коте 853 m н.в. одакле савија према западу и потоком силази у Причевску реку, одакле иде низводно том реком изнад грађевинског подручја насеља Причевац до коте 457 m н.в. одакле наставља према западу до почетне тачке на месту званом Пазарска чука;
4) Свети Никола-Јабучко равниште-Сребрна глава обухвата простор главног гребена Старе планине између превоја Свети Никола и врха Сребрна глава чије граница почиње у општини Димитровград, на државној граници, око 100 m југоисточно од граничног камена бр. 300, пружа се унутрашњом границом одељења 32. и 28. ГЈ „Стара планина I – Прелесје”, даље иде границом 28. и 29, 27. и 29, 26. и 29, 25. и 29. одељења те ГЈ до коте 1.293 m н.в, наставља изохипсом 1.300 m н.в. обилазећи локалитет Бољевско летниче, до спољне границе одељења 24. и даље до изохипсе 1.300 m н.в. обилазећи водоток Ивков вир, иде даље до локалитета Јаворов рид, а затим иде преко локалних узвишења на котама 1.129 m н.в., 1.130 m н.в. и 1.135 m н.в. изнад Мешковог рида и гребеном до спољне границе одељења 9. при чему прелази на територију општине Пирот, даље се пружа унутрашњом границом одељења 6. и 9, 6. и 7, 5. и 7, 5 и 8, до унутрашње границе одељења 4. и 5, онда иде изохипсом 1.400 m н.в. прелазећи из ГЈ „Стара планина I -Прелесје” у ГЈ „Стара планина I-Широке Луке”, даље иде кроз подручје те ГЈ дуж граница одељења 81. одсек c, одељења 80. одсек c, одељења 79. одсек b, одељења 78. одсек c и одељења 77. одсек а, затим повија око локалног узвишења Тупанац (кота 1.673 m н.в.) и наставља унутрашњом границом између одељења 77. одсек а и одељења 76. одсек b, одељења 76. одсек b и одељења 76. одсек а, након чега излази на локалитет Коњски кладенац, наставља границом између одсека c и d одељења 75, онда унутрашњом границом одељења 74. одсек b, одељења 73. одсек а и одељења 72. одсек c до границе између одељења 71. одсек а и одељења 72, након чега се пружа између одељења 70. и 69, 70. и 68, 70. и 61, 70. и 60. и даље између одељења 59. и 60, 59. и 58, даље иде унутрашњом границом одељења 58. одсек d, одељења 57. одсек d, одељења 56. одсек f и одељења 51. одсек c, излази на спољну границу одељења 51. и пружа се између одељења 51. одсек а и одељења 50, даље иде унутрашњом границом између одељења 50. одсек c и одељења 50. одсек d, одељења 50. одсек а и одељења 50. одсек d, наставља унутрашњом границом одељења 49. одсек а и одељења 49. одсек b, којом се пружа до спољне границе одељења 49. и 48, онда иде унутрашњом границом одељења 47. одсек c и одељења 47. одсек d, одељења 47. одсек c и одељења 47. одсек b и одељења 47. одсек а и одељења 47. одсек b до границе одељења 47. и 46, затим иде унутрашњом границом одељења 46. одсек а и 46. одсек b, а онда границом између одељења 46. и 45, 46. и 43. одсек b, одељења 46. и одељења 42. одсек b, спољном границом одељења 41. и унутрашњом границом између одељења 41. и 40, 39. и 41, 30. и 29 и 31. и 28, излази на спољну границу одељења 28. и даље границом одељења 27, 26, 25, 24, 23. и 22, одакле прелази из ГЈ „Стара планина I- Широке Луке” у ГЈ „Стара планина II-Арбиње”, односно долази до спољне границе одељења 56. те ГЈ, онда наставља спољном границом одељења 55, затим изохипсом 1.600 m н.в. до спољне границе одељења 53. којом наставља ка спољној граници одељења 52. и 51, затим иде изохипсом 1.600 m н.в. до спољне границе одељења 48. и даље спољном границом одељења 50, 22. и 23. до изохипсе 1.600 m н.в, након чега, уз Братковски до, излази на гребен испод врха Мрамор (кота 1.759 m н.в.), од тог места иде локалним путем
11
ка северу до чворне тачке одељења 76. и 77. и даље се пружа унутрашњом границом одељења 76. и 77, 76. и 78, 73. и 74, 70. и 71, излази на спољну границу одељења 70. одакле наставља изохипсом 1.000 m н.в. до локалитета Заноге, затим иде преко врха Крст (кота 1.129 m н.в.) и даље изохипсом 1.200 m н.в. до спољне границе одељења 47, 46, 44. и 41, онда унутрашњом границом одељења 40. и 42. стиже до гребена Женски врх и даље гребенским путем до изохипсе 1.500 m н.в. којом се пружа око узвишења Рудине (кота 1.629 m н.в) и долази до границе општина Пирот и Књажевац, затим иде кроз територију општине Књажевац генералним правцем према североистоку дуж спољних граница катастарских парцела 4111 и 240, КО Ћуштица, наставља у истом правцу кроз КО Црни Врх дуж спољне границе катастарске парцеле 8867, скреће према југоистоку дуж границе катастарских парцела 8867 и 8866 и стиже до границе општина Књажевац и Пирот на темену Бабиног зуба, скреће према североистоку и наставља том границом на дужини од 1.200 m, онда скреће према северозападу и спушта се локалним путем до коте 1.577 m н.в, затим наставља ка локалитету Коњарник до коте 1.303 m н.в. одакле се изохипсом 1.300 m н.в. пружа испод локалитета Заноге и Дебели рт до коте 1.305 m н.в, затим иде у правцу Бранкове чуке (кота 1.240 m н.в.), онда наставља изохипсом 1.200 m н.в. изнад засеока Граваљоса, излази на коту 1.335 m н.в., затим се пружа изохипсом 1.300 m н.в. до спољне границе одељења 20. ГЈ „Бабин зуб-Орлов камен-Голаш” изнад карауле Кална и даље иде спољном границом 21, 22. и 24. одељења, онда наставља унутрашњом границом одељења 24. и одељења 25, одсек а до чворне тачке одељења 26. и 27. и унутрашњом границом одељења 27. и 25. излази на државну границу 200 m северно од граничног камена 344, одакле савија према југоистоку и иде тим генералним правцем главним гребеном Старе планине и државном границом до полазне тачке 100 m југоисточно од граничног камена 300 на државној граници;
5) Темштица обухвата простор клисуре реке Темштице чија граница почиње код корита Топлодолске реке и пружа се унутрашњом границом одељења 117. и 118. ГЈ „Стара планина II-Топли До”, обухватајући 118. одељење чијом спољном границом прелази у ГЈ „Завој” где наставља унутрашњом границом одељења 1. и 77. те ГЈ, излази на спољну границу одељења 77. и даље иде границама одељења 78, 79. и 80, а затим наставља изохипсом 700 m н.в, онда прелази на спољну границу одељења 81. после чега прелази у подручје ГЈ „Нишава”, наставља спољном границом одељења 44. одсек а те ГЈ, затим се изохипсом 500 m н.в. пружа до спољне границе одељења 44. одсек b и даље изохипсом 500 m н.в. прелази на десну обалу Темштице, одакле иде спољном границом одељења 43. одсек c и одељења 43. одсек 1, односно изохипсом 500 m н.в. до спољне границе одељења 42, одакле наставља по изохипси 600 m н.в. до спољне границе ГЈ „Стара планина II-Топли До” и границом одељења 1, 4. и 5. спушта се у водоток Топлодолске реке до почетне тачке;
6) Вртибог обухвата простор истоимене крашке увале чија граница почиње код места званог Арбанашки кладенац испод узвишења Ручка чука (кота 1.534 m н.в.), пружа се колским путем ка истоку и југоистоку до локалног узвишења (кота 1538 m н.в.) и локалитета Велика Бислава (кота 1.534 m н.в.), онда иде изохипсом 1.500 m н.в. испод узвишења Врх (кота 1.588 m н.в.) до раскрснице колских путева у близини коте 1.443 m н.в и даље се пружа у правцу североистока колским путем до полазне тачке код места званог Арбанашки кладенац;
7) Владикина плоча обухвата простор долине Височице и истоимене клисуре чија граница почиње на узвишењу са котом 763 m н.в., са десне стране локалног пута Височка Ржана-Врело, пружа се изохипсом 800 m н.в., пресеца локални пут код насеља Врело након чега излази на спољну границу одељења 2. ГЈ „Стара планина II-Арбиње”, наставља спољном границом одељења 3. и 4, излази на коту 1.150 m н.в. и гребеном се пружа до спољне границе одељења 5. одакле прелази у ГЈ „Завој” и иде спољном границом одељења 61, 60. и 59. те ГЈ, наставља унутрашњом границом одељења 59. и 58. до спољне границе одељења 59, затим иде спољном границом одељења 59, 60, 61. и 62, онда границом одељења 62. и 63, затим поново иде спољном границом одељења 62, долази до границе ГЈ „Видлич” и иде спољном границом одељења 32. те ГЈ, даље се пружа изохипсом 700 m
12
н.в. изнад грађевинског подручја насеља Рсовци, пресеца Дојкиначку реку и стиже до полазне тачке на коти 763 m н.в.;
8) Јеловица обухвата простор на левој долинској страни Јеловичке реке чија граница почиње од спољне границе одељења 89. ГЈ „Стара планина I-Широке Луке”, пружа се изохипсом 1.100 m н.в. до спољне границе одељења 88. те ГЈ којом води до изохипсе 1.000 m н.в., затим стиже на коту 986 m н.в. одакле најкраћим путем избија на спољну границу одељења 2, наставља унутрашњом границом одељења 2. и 1. до спољне одељења границе 1. односно до изохипсе 900 m н.в. након чега у правој линији води до полазне тачке на спољној граници одељења 89;
9) Росомач обухвата простор Росомоачког врха и клисуре Росомачке реке чија граница почиње од пресека колског пута са изохипсом 1.000 m н.в., северно од извора Студенац испод Росомачког врха, онда се пружа колским путем ка југу према насељу Росомач до изохипсе 900 m н.в., затим скреће на исток у правцу локалног гробља, обилази грађевинско подручје насеља Росомач, наставља колским путем и гребеном преко локалитета Градиште изнад Росомачке реке до локалног врха Јева глава (кота 796 m н.в), потом савија ка северу до раскрснице са локалним путем Росомач-Височка Ржана, онда се пружа у правцу узвишења са котом 955 m н.в., наставља гребеном до изохипсе 1.100 m н.в., скреће у правцу запада пратећи изохипсу 1.100 m н.в, а потом ка северу где се преко одсека Росомачког врха спушта до изохипсе 1.000 m н.в. и том изохипсом даље до полазне тачке, односно колског пута код извора Студенац;
10) одсек Видлича, обухвата простор стрмог одсека на левој долинској страни Височице чија граница обухвата одељења 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22. и 23. ГЈ „Видлич”.