https://www.blic.rs/vesti/drustvo/reku-samo-strpaju-u-cevi-zakljucak-simpozijuma-u-sanu-postoje-dva-ogromna-razloga/vdmr5qz
„REKU SAMO ‘STRPAJU’ U CEVI“ Zaključak simpozijuma u SANU: Postoje DVA OGROMNA RAZLOGA zbog kojih hitno treba zaustaviti gradnju mini-hidroelektrana!
Tanjug , M.M. 07.06.2019. 19:09
Komentara: 0
Meštani Toplog Dola kažu da će sačuvati svoju reku lepoticu da ne bi završila u cevi, kao što je slučaj u drugim mestimaFOTO: DUŠAN MILENKOVIĆ / RAS SRBIJA
Minihidroelektrane (MHE) su štetne, jer stvaraju nesagledive štete po živi svet, a uz to eneregija koju proizvede je beznačajna, dva su ključna zaključka na simpozijumu „Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu“ održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
– MHE se u Srbiji grade već 120 godina, imale su svoju svrhu i nikada nisu izazivale ovakve problem i dileme kao danas, smatra Veljko Dimitrijević, izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JVP „Srbijavode“, koji je govorio na ovom skupu.
RAZLOG 1: MHE su štetne za životnu sredinu
Da su MHE štetne, izričit je bio i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
On je podvukao da je njegov stručni stav, kao i stav ministarstva, da su MHE štetne, da mogu da se grade samo van zaštićenih oblasti i to na određen način, i da treba da podležu žestokoj kontroli.
PROČITAJTE I…
SKANDAL Srbija iz malih hidroelektrana dobija ZANEMARLJIVO MALO struje, a zarad njih srljamo u POTPUNU EKOLOŠKU KATASTROFU
KO SE BOGATI UNIŠTAVAJUĆI REKE PO SRBIJI? Raskopana korita i katastrofalne posledice, a iza svega stoji ŽELJA ZA DOBROM ZARADOM
„U CEVIMA ĆE BITI 3.000 KILOMETARA REKA“ Srpski inženjeri traže da se ZABRANI gradnja mini hidroelektrana u Srbiji
RAZLOG 2: U Srbiji nema dovoljno vode za MHE, nisu dovoljno korisne
Veljko Dimitrijević, izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JVP „Srbijavode“ smatra da u Srbiji nema dovoljno vode za planiranu izgradnju MHE, kao i da energija koju one proizvedu na godišnjem nivou iznosi čak i manje od jednog procenta ukupne energije.
On je izneo i podatak da je prva MHE u Srbiji sagrađena još 1900. godine na Đetinji, kod Užica, da je do Prvog svetskog rata sagrađeno njih pet, te da je grad Niš prvi put osvetljen upravo pomoću energije iz male hidroelektrane.
– Imale su svoju svrhu i nisu izazivale ovakve dileme i probleme kao danas – rekao je on i ukazao da je gradnja MHE do devedesetih godina bila legitimna, a da pomama za njima kreće 2014. godine, Zakonom o energitici.
Problem su i dugački cevovodi
Član Akademije inženjerskih nauka Srbije, Branislav Đorđević, naveo je da MHE mogu da budu korisne i da se uklapaju u okruženje, ali da su problematične one sa dugačkim cevovodnim derivacijama.
– Njima se ukidaju čitavi kilometri vodenih tokova tako što se „strpaju“ u cevovod, a ostavi se mali biološki protok. Međutim, mnogi investitori čak ni to ne urade, a rezultat je da se izgube čitavi kilometri vodotoka – naveo je Đorđević.
Predložio je da se grade pribanske i kanalske MHE koje ne štete ekosistemu, ne umanjuje bilošku raznovrsnost i predstavljaju obnovljiv i ekološki čist izvor energije.
– Primer izvanrednog rešenja je MHE u kanjonu Rače, u blizini manastira Rača. Tamo su monasi zajedno sa meštanina kanalom doveli vodu iz Rače do male hidroelektrane koja prerađuje vodu i odvodnim kanalom stiže do ribnjaka – rekao je Đorđević novinarima.
Svaka intervencija dramatična za živi svet
Ministar Trivan je upozorio da se MHE uglavnom grade na manjim rečnim tokovima, zapravo potocima i rečicama, „koji su hipersenzitivni“ i da je svaka intervencija dramatična za živi svet koji je nastanjen u tim područjima.
Goran TrivanFOTO: SNEŽANA KRSTIĆ / RAS SRBIJA
Goran Trivan
– Izgradnju minihidroelektrana (MHE) treba dozvoliti samo van zaštićenih područja i po svetskim standardima koja najstrože zabranjuju postavljanje cevi u rečna korita – smatra on, te je izrazio nadu da će do kraja godine biti usvojene izmene zakona o izgradnji MHE u Srbiji.
Trivan je novinarima pre početka simpozijuma ponovio da Ministarstvo već dve godine upozorava da MHE, zbog načina na koji su građene, nanose ogromnu štetu zaštićenim dobrima, menjaju uslove životne sredine i remete biološku ravnotežu.
PROČITAJTE I…
Ovaj grad u Srbiji prvi je rekao „NE“ MALIM HIDROELEKTRANAMA, ali su bahati investitori već UNIŠTILI SVE ŠTO SU MOGLI
„Male hidroelektrane ne zagađuju, ONE UBIJAJU“
„NE DAMO DA NAM UBIJETE REKE“ Otpor izgradnji MHE se širi, meštani Stare planine mobilisali se i ORGANIZUJU STRAŽE
Upitan da li u vladi postoji saglasnost oko tog pitanja, Trivan je napomenuo da „imamo jednu prirodu“ i ocenio da MHE ne doprinose našem energetskom sistemu, a da na razne načine čine štetu.
Nikako cevi u korita reka
– Nije dobro da se MHE nalaze u zaštićenim dobrima, ali nisam protiv da se grade na drugim mestima. Ali, preduslov je da budu izgrađene po standardima koji važe u svetu što znači da nije dozvoljeno da cevi budu posađene u korito reke – istakao je ministar.
Siguran sam, dodao je, da bi, kad bi se ukinule fid-in tarife za takvu proizvodnju električne enegerije, prestalo sa gradnjom minihodroelektrane.
– To govori o tome da li nešto zapravo korisno za Srbiju ili nije – naveo je Trivan i dodao da treba razmotriti gradnju derivacionih minihidroelektrana ili pribranskih koje bi, kako kaže, bile korisne u pojedinim delovima Srbije.
U Srbiji se trenutno gradi oko 100 mini hidroelektrana
Prema podacima koje je izneo, u Srbiji se trenutno gradi, ili je u nekom procesu, oko 100 minihidroelektrana, i da je već toliko izgrađeno.
– Pitanje onih investitora koji su već dobili dozvole za MHE trebalo bi rešiti tako što bi im trebalo dodeliti druge lokacije, koje nisu zaštićena dobra. Kod izvesnog broja vlasnika MHE postoji spremnost da se stvari promene – rekao je Trivan.
Radi se na izmeni zakona
Dodao je da Ministarstvo već duže vreme radi na izmenama Zakona o gradnji minihidroelektrana kojima će se zabraniti njihova izgradnja u zaštićenim područjima.
– Velike promene zahtevaju dramatičnu promenu stava u društvu. Bilo je potrebno vreme da se iznesu svi argumenti za ili protiv MHE i da sve bude utemeljeno na činjenicama. Mislim da ulazimo u period kada bismo mogli da predložimo izmenu zakona – naveo je Trivan.
Na pitanje da li je bilo pritisaka da se taj zakon ne menja, ministar je rekao da nije bilo direktnih pritisaka, osim pojedinih izjava i tekstova u medijima koje, kako kaže, „ne doživljava kao pritisak već ko borbu mišljenja i borbu za interese“.
PROČITAJTE I…
(SNIMAK DRONOM) STRAVIČNO Pogledajte kako sada izgleda reka na Staroj planini za koju će meštani organizovati SAHRANU
NA VREME DO ZELENIH MEGAVATA Koji je rok za povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije
Inspekcija ZABRANILA RADOVE na mini hidroelektrani u Rakiti, ali investitor NE ODUSTAJE
Upitan i za slučaj u Rakiti gde investitor još nije uklonio cevi, iako je Ministarstvo donelo rešenje o zabrani radova, Trivan je kazao da će, kao i do sada, sve biti sprovedeno u skladu sa zakonom.
Ministar: Nisam fan bajke o održivom razvoju
Zanimljivo je i da je, govoreći o MHE, ministar zaštite životne sredine izjavio da „nije fan bajke o održivom razvoju“.
Na to se nadovezao akademik Marko Anđelković, predsednik Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina“, koji je rekao nas savremena moć tehnologije dovode u situaciju da veoma lako možemo da uništimo sve što nam je dragoceno.
– Od odluka jednog jedinog pokoljenja zavisi budućnost homo sapiensa – smatra akademik Anđelković.
On je napomenuo i da su naše želje i potrebe, kao i načini na koji ih sprovodimo, u suprotsnosti sa održivim razvojem, koji je društveno prihvatljiv, a koji ministar naziva bajkom. Održivi razvoj je ideja vodilja – istakao je Anđelković.
Kostić: Poplave su bile predviđene
Prilikom otvaranja simpozijuma, okupljenima se prvo obratio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, koji je istakao važnost zaštite životne sredine, te izrazio zadovoljstvo što se SANU bavi ovim pitanjem, a primetio je i da je Svečana sala SANU-a krcata, te da je mnogo zainteresovanih za ovu temu.
Vladimir KostićFOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
Vladimir Kostić
– Problemi o kojima mi danas govorimo su problemi života – rekao je Kostić, poredeći različite prioritete koje imaju određene Akademije širom Evrope.
– Mislio sam da su prioriteti švajcarske Akademije efemerni. Jedna od tačaka kojima se bave jeste upotreba dronova u predviđanju vremenskih prilika – aludirajući zapravo na visok stepen razvoja ove države.
Kostić se obazreo i na aktuelne poplave:
– Ovogodišnje poplave, ne izgovaram ovo iz zluradosti, zbog onih koji se nalaze do pojasa u vodi: bile su predviđene.